Niz povezanih i međusobno uslovljenih trendova i mnoštvo faktora povezanih sa njima, kratkoročnog i dugoročnog karaktera, utiču na aktivnost srpskih gig radnika na globalnim digitalnim tržištima rada.

Srpski gig radnici su se vratili na platforme. Najnovije merenje ukazuje na zaokret kada je u pitanju kretanje broja gig radnika u odnosu na prethodnih nekoliko merenja. Naime, u prethodnih 6 meseci je došlo do povećanja populacije za 4% na dominantnoj platformi (Upworku).

Rast uz dalju koncentraciju u beogradskom regionu. Iako su gig radnici prisutni u više od 360 gradova, opština i sela, digitalni rad u Srbiji i dalje ostaje izrazito koncentrisan u urbanim sredinama, gde je Beograd dodatno učvrstio svoju dominaciju i danas okuplja preko 42% svih gig radnika.

Broj administrativnih radnika je porastao za petinu. Najizraženija promena na digitalnom tržištu rada zabeležena je u oblasti unosa podataka i administrativnih usluga, gde je broj gig radnika porastao za 25,6%, čime je udeo ove profesije dostigao 15,8% ukupnog tržišta, što se desilo uprkos padu prosečne zarade u ovoj profesiji (4,8%).

Rodni jaz se blago smanjio, ali žene i dalje čine tek trećinu gig radne snage. Broj gig radnica je porastao brže od broja gig radnika (5,7% naspram 3,1%), ali se to odrazilo na tek blago povećanje njihovog udela – na 35,8% ukupne gig radne snage.

Prosečna tražena cena rada stabilizovala se na skoro 24 USD po satu, uz gotovo nepromenjenu dinamiku u odnosu na prethodno merenje (+0,2%). Iza ovog proseka kriju se značajne razlike – profesionalne usluge beleže najveći rast zarada (+5,8%) i ostaju najplaćenija profesija. Istovremeno, rodni jaz u zaradi ostaje izražen, gde žene zarađuju 81,9% prosečne cene gig radnika.

„Novo lice“ nejednakosti. U najmanje plaćenim profesijama gig radnici se nalaze u još lošijem položaju nego gig radnice. Oblast unosa podataka i administrativnih usluga je profesija u kojoj gig radnici u proseku zahtevaju zaradu koja je skoro za 1 USD niža od gig radnica, čime su, u kombinaciji sa relativno niskom cenom rada, u najlošijoj poziciji u svim profesijama na nivou oba roda.

Makroekonomski kontekst
U prvoj polovini 2026. zabeležen je veći rast od očekivanog, čime je došlo do ubrazanja na 2,8% GDP-a sa ostvarenih 2% u 2025. godini. Očekuje se da ovakav razvoj dovede do pozitivnog uticaja na tradicionalno tržište rada povećavajući tražnju za radom, ali i izazove potencijalno negativne efekte prelivanja na digitalno tržište rada smanjujući ponudu radne snage.

Globalni inovacioni, tehnološki i regulatorni kontekst
Globalno usporavanje inovacija i pad investicija na globalnom nivou negativno utiču na tražnju za digitalnim uslugama, što uz potencijalne posledice rata na Bliskom istoku, može značajno da se odrazi i na mogućnosti angažovanja srpskih gig radnika. Međutim, usled relativno dobrih ekonomskih pokazatelja na ključnim tržištima sa kojih dolazi tražnja za gig radom, ne očekuju se vidljivije posledice po srpske gig radnike.

Značajna ponuda uz ograničenu tražnju na domaćem tržištu
Srbija ostaje među vodećim zemljama u ponudi digitalnog rada, ali domaća tražnja ostaje niska, uprkos velikim potrebama privrednih subjekata za uslugama koje gig radnici nude. čineći razvoj gig tržišta zavisnim od kretanja u SAD i drugim tehnološki naprednim ekonomijama.

AI kao šansa sa značajnim rizicima
Dalji razvoj AI generalno povećava tražnju za gig radnicima koji poseduju digitalne veštine, sposobnost rada sa podacima i razvijene analitičke i kreativne kompetencije. Međutim, to zahteva kontinuirano usavršavanje, a često i reskiling i uskiling sa njihove strane, kako bi ostali konkurentni na globalnom digitalnom tržištu rada.

Rast ponude rada u Srbiji i angažovanosti srpskih radnika na platformama
Nakon kontrakcije zabeležene u prethodnom merenju, broj gig radnika i njihova angažovanost na platformama su porasle, što je posledica kombinovanog dejstva većeg broja faktora nacionalnog, pre svega stanja u tehnološkom sektoru, i globalnog, pre svega solidne tražnje na međunarodnom tržištu (naročito SAD-a), karaktera.

Radne preferencije i dalje na visokom nivou uz povećanu inkluzivnost digitalnog tržišta
Kada su u pitanju preferencije za dugoročnijim angažmanima one su i dalje na viskom nivou, 46,2% gig radnika ima takve preferencije, dok, istovremeno, digitalno tržište ostaje inkluzivno za nove radnike sa adekvatnim veštinama, a rodni aspekti, i u pogledu participacije na digitalnom tržištu i u pogledu zarada, nastavljaju da se popravljaju.

Zaključak: Šta očekivati u 2026
Rizici ostaju visoki, posebno zbog spoljnog okruženja, pa će buduća dinamika gig rada zavisiti od razvoja globalne tražnje za radom, razvoja na ključnim tržištima, rasta konkurencije, pre svega cenovne, na ključnim (azijskim) tržištima u pogledu ponude rada, ali i uslovljena nivoom prilagođavanja u pogledu usvajanja novih digitalnih veština srpskih gig radnika.

Uprkos rastu broja gig radnika, regionalna struktura ostala je uglavnom nepromenjena – čak 83,6% njih živi i radi u gradovima, što potvrđuje i dalje izrazitu koncentraciju digitalnog rada u urbanim sredinama, iako su gig radnici prisutni u više od 360 mesta širom Srbije. Pritom, trendovi na nivou makroregiona su bili heterogeni – došlo je do pada broja gig radnika u Šumadiji i Zapadnoj Srbiji, smanjenja broja gig radnica u Južnoj i Istočnoj Srbiji, dok je u Vojvodini registrovana stagnacija ili blagi pad ukupne populacije gig radnika. Detaljnije ...

Opšta statistika Najnovije merenje ukazuje na blag pomak gig radne snage iz najvećih urbanih centara ka manjim gradovima. Iako je broj gradova sa udelom većim od 1% u ukupnoj gig populaciji smanjen sa 11 na 10, struktura liste se promenila: pored administrativnih centara, značajan udeo i dalje beleže Subotica, Pančevo, Zrenjanin, Kruševac i Leskovac, dok se Smederevo po prvi put pojavljuje među gradovima iznad ovog praga. Istovremeno, Čačak i Kraljevo beleže izraženiji pad broja gig radnika, pa je njihov udeo smanjen na 0,9%.

Asimetrija na nivou administrativnih centara Podaci iz administrativnih centara na nivou NUTS2 regiona dodatno ilustruju tezu o velikoj koncentraciji gig rada u velikim urbanim područjima. Pritom, iako su promene inkrementalne prirode njih, istovremeno, karakteriše i vidljiva asimetrija na nivou administrativnih centara. Naime, najnovije merenje je potvrdilo prethodno zabeležen trend rasta broja gig radnika u Beogradu, koji čine 42,2 % ukupne gig populacije, što je dalji rast koncentracije od 0,5 p.p. U ostalim administrativnim centrima došlo do pada udela, pa tako gig radnici iz Novog Sada čine 12,7%, Niša 7,5% i Kragujevca svega 1,9%.

Trendovi u urbanim sredinama U najnovijem merenju, trend urbanizacije je zaustavljen, ali su promene inkrementalne prirode. Koncentracija gig radnika u 28 gradova u Srbiji je smanjena za 1,3 p.p., pa sada u njima živi 83,6% ukupne populacije.

Regionalne razlike u pogledu kretanja populacije Regionalna distribucija broja gig radnika je pretrpela određene promene, što je uslovljeno različitom dinamikom kada je regionalni rast populacije gig radnika u pitanju. U pogledu regionalnog rasta, svi regioni, izuzev regiona Šumadije i Zapadne Srbije su zabeležili povećanje populacije gig radnika. Najveći rast je bio prisutna u regionu Beograda (5,8%) i Vojvodini (4,5%), dok je region Južne i Istočne Srbije, osim što je značajno manji po veličini u odnosu na pomenuta dva, zabeležio i značajno skromnije povećanje gig populacije (2,6%). Nasuprot tome, region Šumadije i Zapadne Srbije je jedini region u kome je došlo do blagog pada populacije gig radnika – 0,4%.

Rodna struktura na nivou regiona Regionalne razlike na nivou roda su obeležile još zanimljivije promene, koje su bez jasnog obrasca i potpuno regionalno specifične. Kada je u pitanju kretanje broja gig radnica, dva regiona su iskusila kontrakciju. Reč je o regionima Južne i Istočne Srbije i, nešto izraženije, Šumadije i Zapadne Srbije, gde je došlo do smanjenja broja gig radnica za 2,8%, odnosno 5,1%. Nasuprot tome, region Vojvodine je doživeo veliki priliv  novih gig radnica – od čak 13,5%, dok je i u regionu Beograda, naročito s obzirom na veličinu populacije, bio isto veliki – 7,1%. Kada je u pitanju kretanje broja gig radnika, sem regiona Vojvodine, gde je došlo praktično do stagnacije (smanjenje od 0,1%), u preostalim regionima je došlo do rasta broja gig radnika – 5,1% u regionu Južne i Istočne Srbije, 5% u regionu Beograda, dok je region Šumadije zabeležio povećanje od 1,7%.

Koristeći se taksonomijom oksfordskog OLI Instituta, na graficima je predstavljena distribucija gig radnika prema šest profesija: profesionalnim uslugama; unosu podataka i administrativnim uslugama; kreativnim uslugama i multimediji; marketingu i prodaji; razvoju softvera; i pisanju i prevođenju.

Kretanje na nivou profesija je bilo divergentno. U tri profesije je zabeležen pad, dok je u preostalima zabeležen rast. Osim toga, intenzitet tih promena je bio takav da je rast, u onim profesijama u kojima je bio prisutan, bio značajno intenzivniji.

Najveća promena je zabeležena u oblasti unosa podataka i administrativnim uslugama, gde se populacija povećala za 25,6%, što se može tumačiti kao posledica supstitucije administrativnog osoblja u tehnološkim kompanijama sve širom primenom AI. S druge strane, najveća relativna kontrakcija zabeležena u oblasti profesionalnih usluga (3,9%), što je i očekivan rezultat s obzirom na malu populaciju aktivnih gig radnika u ovoj oblasti, a što kreira relativno veću senzitivnost na svaku vrstu promena u broju gig radnika. Detaljnije ...

Različiti trendovi na nivou profesija U oblastima unosa podataka i administrativnim uslugama, razvoja softvera i kreativnim uslugama i multimedije je došlo do rasta broja gig radnika. Pritom, posebno se izdvaja rast populacije u oblasti unosa podataka i administrativnim uslugama, gde je populacija povećana za više od ¼. Rast je bi značajan i u oblasti prodaje i marketinga (6,8%), dok je u najbrojnijoj profesiji (kreativnim uslugama i multimediji) on bio skromniji (2,5%), iako u apsolutnom izrazu nije bio zanemarljiv – na tržište je ušlo blizu 100 novih radnika. Nasuprot tome, blago smanjenje broja gig radnika je zabeleženo u oblasti razvoja softvera (0,9%), dok je nešto značajniji broj gig radnika napustio tržište u oblastima profesionalnih usluga (3,9%) i pisanja i prevođenja (2,7%).

Promena relativnog značaja različitih profesija Prethodno opisana dinamika je ostavila i određeni uticaj na profesionalnu strukturu na digitalnom tržištu rada. Naime, neuobičajeno veliki rast broj gig radnika u oblasti unosa podataka i administrativnim uslugama, u kombinaciji sa slabijim rastom ili čak i padom u preostalim profesijama, je doveo do značajnog relativnog rasta. Kombinovano dejstvo rasta broja gig radnika u oblasti unosa podataka i administrativnim uslugama sa padom u preostalim profesijama, doveo je do relativno izraženog rasta značaja ove profesije čije udeo u profesionalnoj strukturi porastao za 2,7 p.p., na 15,8%. Osim toga, u kombinaciji sa trendovima u prethodnom merenju, gde je do rasta udela došlo samo u ovoj profesiji, čini se da su uočene promene trajnijeg karaktera i rezultat faktora koji nisu kratkoročnog karaktera. S druge strane, to, između ostalog, čini srpsko digitalno tržište rada potencijalno osetljivim na promene u tehnološkom sektoru, jer širenje primene i usavršavanje AI tehnologije, potencijalno ima najveći negativan uticaj upravo na ovu profesiju. Najveći relativni pad značaja je zabeležen u oblasti pisanja i prevođenja, i iz ove profesije dolazi tek 1 od 10 gig radnika na digitalnom tržištu.

Restrukturiranje sa maglovitim obrascima. Ključno obeležje najnovijeg merenja je odsustvo nedvosmislenih veza sa promenama iz prošlosti, izuzev oblasti unosa podataka i administrativnih usluga i oblasti pisanja i prevođenja. Naime, u poslednjih godinu dana su zabeleženi trendovi primetnog povećanja broja gig radnika u oblasti unosa podataka i administrativnih usluga, što, delom, jeste verovatna posledica supstitucije administrativnog osoblja u tehnološkim kompanijama. Nasuprot tome, oblast pisanja i prevođenja ne samo da je zabeležila najveći relativni pad značaja, već je isti trend zabeležen i u prethodnim merenjima, što ukazuje na njegovu dugoročniju prirodu. Ovo, između ostalog, može ukazivati na činjenicu da gig radnici u ovoj oblasti sve teže pronalaze posao, verovatno usled disproporcionalno velikog uticaja tehnoloških promena zasnovanih na veštačkoj inteligenciji.

Iako je rast broj gig radnika bio vidljivo skromnijeg intenziteta nego gig radnica – 5,7% u odnosu na 3,1%, ova promena nije proizvela snažno povećanje rodne jednakosti na digitalnom tržištu rada. Međutim, trend u odnosu na prethodno merenje je nastavljen, a Srbija ostaje zemlja sa umereno izbalansiranom rodnom strukturom digitalnog tržišta rada u poređenju sa drugim zemljama u svetu, ali i zemlja u kojoj je jaz u participaciji ženske radne snage izražen kada se poredi u odnosu na globalni prosek od blizu 40%, ili, još više, u odnosu na tradicionalno tržište rada. Detaljnije ...

Rast koji nije doveo do (značajnih) promena Populacija gig radnica se povećala po stopi koja je značajno viša u odnosu na stopu rasta populacije gig radnika – 5,7% nasuprot 3,1%. To je, međutim, dovelo do relativno malih promena kada je u pitanju rodna struktura na digitalnom tržištu rada. Naime, gig radnice u najnovijem merenju čine 35,8% gig radne snage, što je skroman rast u odnosu na prethodno merenje (0,6 p.p.), ali je nastavak trenda koji je zabeležen u prethodnom merenju, kada je rast udela gig radnica bio veći od 2 p.p.. Ovakav udeo gig radnica svrstava Srbiju u zemlje sa umereno egalitarnim digitalnim tržištem rada kada je u pitanju participacija gig radnica u zemljama koje se nalaze na uporedivom ili nižem nivou razvoja – ona je upadljivo viša u odnosu na zemlje poput Ukrajine ili Meksika, ali i značajno niža u odnosu na zemlje poput Argentine (65%) ili Južne Afrike (51%).

Različiti pravci kretanja na nivou pojedinih profesija na nivou roda, ali i različiti intenziteti promena kada je kretanje bilo istog smera, doveli su do za nijansu više balansirane rodne strukture na digitalnom tržištu rada u odnosu na prethodno merenje. Pritom, gig radnice su i dalje brojnije u oblastima unosa podataka i administrativnim uslugama, odnosno pisanju i prevođenju, dok su postale manje zaastupljene od gig radnika u oblasti profesionalnih usluga. Međutim, njihova dominacija nije nigde izražena, osim, donekle, u slučaju unosa podataka i administrativnim uslugama gde ih je više za 15,9%. Detaljnije ...

Rodna (ne)ravnopravnost uz velike razlike. Iako je došlo do povećanja i broja gig radnika i gig radnica, efekti na nivou profesionalne strukture su više nijansirani. Promene istog smera su bile zabeležene u oblastima unosa podataka i administrativnim uslugama, kreativnim uslugama i multimediji, prodaji i marketingu i pisanju i prevođenju. Međutim, jedino je u pisanju i prevođenju došlo do kontrakcije kod oba pola. U preostale dve profesije su bile prisutne suprotne tendencije. Broj gig radnica se povećao u oblasti razvoja softvera, uz istovremeno smanjenje broja gig radnika, dok su promene suprotnog smera bile u oblasti profesionalnih usluga gde je značajno smanjenje broja gig radnica (10,1%) bilo praćeno relativno skromnim povećanjem broja gig radnika (3,5%). Nasuprot tome, brojnost gig radnika je u svim profesijama, u kojima dominiraju, daleko viša. To je naročito očigledno, tradicionalno, u oblasti razvoja softvera – gde ih je više 6,9 puta nego gig radnica. Ali i u preostalim profesijama u kojima dominiraju imaju značajno veću zastupljenost – više ih je za 86,9% u oblasti kreativnih usluga i multimedije, odnosno 28,2% u oblasti prodaje i marketinga. Jedina profesija, u kojoj su, između ostalog, često beležene promene od merenja do merenja, jeste oblast profesionalnih usluga, gde je gig radnika za 3,9% više.

Dominantni i istovetni trendovi na nivou roda U četiri od 6 profesija je zabeleženo kretanje broja gig radnika kod oba roda u istom pravcu. Rast populacije je bio prisutan kod oba roda u oblastima unosa podataka i administrativnim uslugama, kreativnim uslugama i multimediji i prodaji i marketingu. Pritom, rast broja gig radnica je bio upadljivo veći u oblasti prodaje i marketinga – 14,5% nasuprot 2,6% kod gig radnika, dok je u preostale dve profesije rast broja gig radnika bio nešto, ali ne mnogo, veći u odnosu na rast broja gig radnica – 25,8% nasuprot 25,4% u oblasti prodaje i marketinga, odnosno 3,5% nasuprot 1,3% u oblasti kreativnih usluga i multimedije. Istovetna, ali negativna tendencija – broj i gig radnika i gig radnica se smanjio, je zabeležena u oblasti pisanja i prevođenja. Međutim, i ovde je promena bila na račun gig radnica: broj gig radnica se smanjio po stopi od 2,9%, dok je populacija gig radnika smanjena za 2,6%.

Divergentna kretanja na nivou profesija i roda U preostale dve profesije, odnosno razvoju softvera i profesionalnim uslugama zabeležene su promene suprotnog pravca, ali i različitog obrasca, na nivou polova. Naime, u oblasti razvoja softvera broj gig radnica se povećan za 3,3%, dok se broj gig radnika smanjio za 1,5%. Međutim, strukturna pomeranja usled ovih promena su ograničenog praktičnog značaja, i više na nivou simbolike, s obzirom da je dominacija gig radnika u ovoj oblasti i dalje izrazito velika. Nasuprot tome, gig radnice su napustile tržište u oblasti profesionalnih usluga, čime je smanjena njihova populacija za čak 10,1%, dok se broj gig radnika u ovoj oblasti povećao za 3,5%. To je, između ostalog, uticalo na zaokret u ovom segmentu profesionalne strukture, jer su gig radnici postali brojniji od gig radnica.

Različita rodna profesionalna struktura se ogleda u stepenu koncentracije gig radnika/gig radnica u najpopularnijim profesijama, ali i u različitom relativnom značaju pojedinačnih profesija. U ovom pogledu, značajno veća asimetrija postoji u profesionalnoj strukturi kod gig radnika nego kod gig radnica. Naime, u dve najpopularnije profesije među gig radnicima – kreativnim uslugama i multimediji i razvoju softvera, skoro 70% svih gig radnika, dok je kod gig radnica u dve najpopularnije profesije, a to su kreativne usluge i multimedija i unos podataka i administrativne usluge to slučaj sa nepunih 55%. Osim toga, u ostatku populacije disperzija na nivou pojedinih profesija kod gig radnica je relativno ujednačena – kreće se od 9,1% u oblasti razvoja softvera do 16,5% u oblasti pisanja i prevođenja. Nasuprot tome, kod gig radnika sve ostale profesije, van dve dominantne, su relativno iste (male) važnosti – udeli se kreću od 4,8% u oblasti profesionalnih usluga do 9,4% u oblasti unosa podataka i administrativnim uslugama.

Kumulativni dohodak srpskih gig radnika koji su bili aktivni u najnovijem merenju je dostigao iznos veći od skoro 160 miliona USD, što je rast veći od 6,5%. Pritom, blago je smanjen udeo gig radnica u dohotku, koje su zaradile 23% od navedene sume. To je i dalje značajno ispod njihovog udela u ukupnoj populaciji. Prosečan ostvareni kumulativni dohotak gig radnica iznosi 11,946 USD i značajno je manji od istog dohotka kod gig radnika (22,277 USD). To, između ostalog, indirektno svedoči i o rodnim nejednakostima koje na digitalnom tržištu rada postoje kada je u pitanju dohodak. One se ogledaju, između ostalog, ne samo u nižoj prosečnoj ceni rada i većoj koncentraciji gig radnika u bolje plaćenim profesijama, već i u, verovatno, značajno većoj sklonosti gig radnica da rade povremeno na digitalnim platformama za rad, nasuprot gig radnika kojima ovakva vrsta rada predstavlja karijerni izbor. Detaljnije ...

Faktori uticaja na agregatne prihode Različiti prihodi između žena i muškaraca su rezultat četiri faktora koja simultano deluju: značajno većeg broja gig radnika od gig radnica, što potencijalno pojačava efekat „pristrasne selekcije“ (tzv. „sorting“ efekat), veće koncentracije gig radnika u bolje plaćenim profesijama, razlikama u zaradama koje su, u proseku, veće kod muškaraca, većoj sklonosti žena da rade sa nepunim radnim vremenom, ali i za nijansu većoj, u proseku, uposlenosti gig radnica (35,3%) u populaciji onih koji su radili u trenutku merenja – faktoru čije je dejstvo suprotno delovanju preostalih faktora.

Nakon pada koji je zabeležen u prethodnom merenju, najnovije merenje je obeležila stagnacija cene rada po satu (rast od skromnih 0,2%). Time se prosečna tražena cena rada stabilizovala na 23,9 USD po satu. Pritom, zabeležene su divergentne tendencije na nivou profesija – od značajnog pada u oblastima unosa podataka i administrativnim uslugama (4,8%), do izraženog rasta u oblasti profesionalnih usluga (5,8%). Detaljnije ...

Stagnacija prosečne tražene cene rada po satu Nakon dugoročnog trenda koji je obeležilo kontinuirano povećanje zarada, koji je prekinut u prethodnom merenju, i u najnovijem merenju je zabeležena stagnacija zarada, odnosno one su se, u proseku, neznatno povećale (0,2%). Visoka neizvesnost u globalnom političkom, privrednom, regulatornom i tehnološkom okruženju, je uticala na ovakvu vrstu kretanja, ali i relativno više cene rada srpskih gig radnika u odnosu na zemlje koje dominiraju ponudom na globalnom tržištu gig rada, poput Indije ili Pakistana. Uprkos blagom rastu, sa prosečnom traženom cenom rada od 23,9 USD po satu, gig radnici iz Srbije se i dalje pozicioniraju nešto iznad proseka u odnosu na ostale zemlje centralne i istočne Evrope (23 USD), ali su za 13,1% ispod zarade zapadnoevropskih gig radnika (27 USD). Pritom, u pogledu zarada na nivou pojedinačnih profesija razlike su i dalje vrlo izražene. U ubedljivo najlošijoj poziciji su gig radnici u oblasti unosa podataka i administrativnih usluga čija je prosečna tražena cena rada tek 41,3%  u odnosu na radnike koji su najviše plaćeni, odnosno radnike iz oblasti profesionalnih usluga. Suprotno tome, u najboljoj situaciji su gig radnici u oblasti profesionalnih usluga i razvoja softvera koji, u proseku, zarađuju 30,1 USD, odnosno 29,2 USD po satu.

Nejednaki pravci promene zarada na nivou profesija Odsustvo uniformnih obrazaca promena na nivou profesija je jedno od glavnih obeležja najnovijeg merenja. Drugim rečima, dok je kretanje prosečne cene rada obeležila stagnacija, na nivou profesija su zabeležene promene prosečne tražene cene rada koje su bile i suprotnog smera. Naime, u oblasti unosa podataka i administrativnim uslugama je došlo do osetnog pada prosečne cene rada koji je iznosio čak 4,8%, odnosno 0,62 centa po satu. Takođe, u oblasti pisanja i prevođenja cene su blago pale (0,2%), ali bez značajnog praktičnog uticaja na mogućnost zarade gig radnika koji su aktivni u ovoj profesiji. U preostalim profesijama prosečne tražene cene usluga gig radnika su zabeležile rast, ali koji je bio različitog intenziteta. Naime, najveći rast je zabeležen u oblasti profesionalnih usluga (5,8% ili 1,7 USD po satu), što je u kombinaciji sa relativno skromnim rastom u oblasti razvoja softvera (1,1%), dovelo do toga da radnici u ovoj oblasti, u proseku, budu i najplaćeniji. U preostale dve oblasti su promene bile na nivou dugoročnih trendova i uobičajenih tendencija registrovanih tokom proteklih godina – za 2,2% je povećana zarada u oblasti kreativnih usluga i multimedije, dok je u oblasti razvoja softvera rast bio za nijansu niži (2,1%). Dodatno, skroman rast je zabeležen i u oblasti prodaje i marketinga (1,1%).

Divergentni trendovi u odnosu na rod i profesije Ključno obeležje u kretanju prosečnih zarada u odnosu na rod na nivou profesija je visok stepen varijacije, pa čak i divergentnih kretanja. Naime, u većini oblasti su zabeleženi istovetni trendovi, bilo u pravcu povećanja ili smanjenja zarada. Kada je reč o povećanju prosečne cene rada ona je bila prisutna kod oba pola u oblastima profesionalnih usluga, kreativnih usluga i multimedije i razvoja softvera. Pritom, dok je rast u oblasti profesionalnih usluga bio izraženiji kod gig radnika (6,1% u odnosu na 5,5%), u oblastima multimedije i kreativnih usluga i razvoja softvera je rast bio intenzivniji kod gig radnica – u prvom slučaju 3,5% u odnosu na 1,6% kod gig radnika, odnosno 6,3% u odnosu na 2,1% kod gig radnika. Kada je reč o negativnim trendovima oni su zabeleženi kod oba roda u oblasti unosa podataka i administrativnim uslugama, pri čemu je pad bio izraženiji kod gig radnika (5,6%) nego što je to bio slučaj kod gig radnica (4,1%).

Između širenja i sužavanja jaza Gig radnici i dalje imaju mogućnost da ostvare višu zaradu u odnosu na gig radnice u dominatnom broju profesija, ali ne i svim. Naime, u najmanje plaćenim profesijama gig radnici se nalaze u još lošijem položaju nego gig radnice, što je jedno od interesantnih nalazišta novog merenja. Konkretno, u oblasti unosa podataka i administrativnim uslugama gig radnici u proseku zahtevaju zaradu koja je skoro za 1 USD niža od gig radnica, čime su, u kombinaciji sa relativno niskom cenom rada, u značajno najlošijoj poziciji u svim profesijama na nivou oba roda. U oblasti pisanja i prevođenja su razlike izrazito male, pa se pre može reći da postoje rodno jednake zarade. Nasuprot tome, kada su u pitanju profesije u kojima gig radnici zarađuju više, razlike se kreću od umerenih do izrazito velikih. Naime, umerene razlike se pojavljuju u oblastima profesionalnih usluga i kreativnih usluga i multimedije – u prvom slučaju gig radnici u proseku ostvaruju svega 0,8% višu prosečnu traženu cenu rada, dok u drugom slučaju to iznosi 4,8%. Nasuprot tome, velike su razlike u preostale dve profesije. U oblasti oblasti prodaje i marketinga zarade su u proseku za 27% veće kod gig radnika, dok je to u slučaju onih koji se bave razvojem softvera to čak 34,9%.

Ko (može da) zaradi koliko? Kombinacija različitih pravaca promena (pad/rast) i njihovog intenziteta (manji/veći), dovela je do toga da se, u proseku, jaz u (traženim) cenama rada po satu blago smanjio, pa tako gig radnice danas ostvaruju 81,9% prosečne cene rada gig radnika nasuprot 81,6% u prethodnom merenju. Najnižu zaradu ostvaruju radnici u oblasti unosa podataka i administrativnim uslugama – u proseku, pod pretpostavkom punog radnog vremena (176 časova mesečno) 2258 USD (neto 1717 USD neto), dok ubedljivo najveće mogućnosti imaju gig radnici u oblasti profesionalnih usluga – 5466 USD bruto (4163 USD neto). Osim toga, promene u zaradama su imale i praktično značenje koje je bilo naročito vidljivo na nivou pojedinih profesija, pa je tako moguće identifikovati one profesije i rodove koji su relativno osetni dobitnici promena u prethodnom šestomesečnom periodu, kao i one koji su relativni (i osetni) gubitnici. Naime, najveći dobitnici su gig radnici u oblasti profesionalnih usluga, koji su u poziciji da ostvare za 305 USD višu (bruto) zaradu u odnosu na period od pre 6 meseci, pod pretpostavkom da su radili puno radno vreme (176 sati mesečno), dok su relativno najveći gubitnici gig radnici u oblasti unosa podataka i admiinstrativnim poslovima koji ostvaruju za 125 USD nižu zaradu nego pre šest meseci, pod istom pretpostavkom. Kada su gig radnice u pitanju, u tri profesije se njihova pozicija osetno popravila – u oblastima profesionalnih usluga, prodaje i marketinga i razvoja softvera, gde su u stanju da generišu dodatni (bruto) dohodak koji je viši od 200 USD nego što je to bio slučaj prethodnih šest meseci.

Gigmetar^TM je prvi instrument koji opisuje digitalnu geografiju Srbije i zemalja u regionu u odnosu na rod, zarade i profesije kojima se najčešće bave digitalni radnici. Nastao je kao rezultat napora RE:PEOPLE (prethodno Centar za istraživanje javnih politika) da osvetli fenomen rada na onlajn platformama.

Re:People – Centar za društvo i tehnologiju čini tim inovativnih istraživača i digitalnih entuzijasta koji promišljaju budućnost rada i razvoj digitalne ekonomije u Srbiji i širem regionu jugoistočne Evrope.

Kontakt: gigmetar@repeople.rs