U najnovijem regionalnom izdanju Gigmetra došlo je do intenziviranja restrukturiranja digitalnog tržišta rada. Osim veće kontrakcije u ponudi radne snage, najnovije trendove je obeležio i pad tržišnog udela dominantne platforme (Upworka), koji je bio praćen osetnim rastom broja gig radnika na Freelanceru, i stagnacijom na Guruu. Profesionalna struktura se pomerila u pravcu manje sofisticiranih profesija, sa unosom podataka i administrativnim uslugama kao jedinom u kojoj je broj gig radnika povećan.Detaljnije ...

Na nivou roda trendovi su bili divergentni: blagi rast broja gig radnica bio je praćen značajnim smanjenjem muške populacije, smanjujući jaz u participaciji na platformama, dok su zarade smanjene više među gig radnicama nego među gig radnicima. Ipak, kada je reč o rodnim razlikama u ceni rada, pravci promena razlikovali su se od zemlje do zemlje. Sveukupne promene su bile pod simultanim dejstvom nacionalnih i globalnih faktora, čiji se konačni ishod dominatno reflektuje kroz regresivne trendove.

Promene na digitalnom tržištu rada u regionu odvijaju se u kontekstu globalne ekonomske neizvesnosti, uprkos nekim pozitivnim pomacima u odnosu na početak godine. Prema najnovijim projekcijama MMF-a, globalni ekonomski rast će biti veći od prethodno projektivanog i iznosiće 3,1% u 2025. godini. Osnovni uzrok tome je smanjivanje regulatorne volatilnosti, pre svega u domenu spoljne trgovine i, naročito, na najvažnijem nacionalnom tržištu u svetu za gig rad, odnosno tržištu SAD. Međutim, projektovani rast je daleko izraženiji u zemljama u razvoju (4,1%) u odnosu na razvijena tržišta (1,5%), kreirajući malo dodatnog potencijala za povećanu tražnju za uslugama gig radnika. Osim toga, prema izveštaju WIIW, uprkos neizvesnostima, zemlje regiona beleže značajne stope rasta, što može generisati dodatnu tražnju na konvencionalnom tržištu rada, dalje redukujući ponudu gig rada na globalnim digitalnim tržištima rada. Inflatorne tendencije, koje su, prema oceni EBRD-a, u većini zemalja iznad projektovanih vrednosti centralnih banaka i iznad proseka na ključnim tržištima kada je ponuda gig rada u pitanju, što u kombinaciji sa registrovanim padom potencijalnog dohotka na globalnim digitalnim tržištima rada i usled činjenice da je većina nacionalnih valuta u zemljama regiona čvrsto vezana za evro, čini ovu vrstu rada manje atraktivnom. Dok preovlađuju pozitivni trendovi u pogledu zaposlenosti, regionalna tržišta rada su opterećena strukturnim neefikasnostima u vidu visoke neaktivnosti, emigracije mladih i nedostatkom relevantnih veština. Neizvesnosti u tehnološkom sektoru, koji se, prema izveštaju WIPO-a za 2025. godinu, ogledaju kroz pad investicija u inovacije, putem efekata prelivanja proizvode posledice u vidu manje tražnje za uslugama povezanim sa kreiranjem digitalnih sadržaja i visokotehnološkim proizvodima, redukujući posledično i globalnu tražnju za uslugama gig radnika. Solidne inovacione performanse u zemljama regiona, s druge strane, stvaraju pretpostavke za veću tražnju na konvencionalnim tržištima rada, što vodi nižoj ponudi rada na globalnim platformama za rad. Na potencijalnu ponudu rada utiče i nivo digitalizacije u zemljama regiona. Relativno niski nivoi razvoja digitalnih veština, čak i među članicama EU, poput Bugarske i Rumunije, čine strukturnu barijeru veće participacije na digitalnom tržištu rada. S druge strane, relativno visoki nivoi razvijenosti gig rada u regionu jesu, između ostalog, posledica niskog nivoa primene tehnologije u poslovanju, pa je tražnja za uslugama koje pružaju gig radnici na nacionalnim tržištima bila ograničena, vodeći, istovremeno, većoj ponudi rada na globalnim platformama za rad. U zavisnosti od budućih kretanja ključnih pokazatelja, posebno od šire primene tehnologije u poslovanju, može se očekivati potencijalno ograničavanje ponude gig rada u srednjem roku. Konačan ishod zavisiće od kombinovanog dejstva nacionalnih, globalnih i platformskih faktora koji oblikuju tržište.

Takav skup uticaja već je u drugoj polovini 2025. godine doveo do pada broja aktivnih gig radnika iz regiona na globalnim platformama, dok su očekivanja za narednu godinu obeležena visokom neizvesnošću u poslovnom, tehnološkom i regulatornom okruženju – i međunarodnom i nacionalnom.

Pad ponude gig rada, praćen restrukturiranjem tržišta: Najnoviji, peti uzastopan pad ukupnog broja gig radnika bio je relativno mali (0,7%), a snažan rast broja gig radnika na Freelanceru (17,5%) i skromniji na Guruu (0,6%), kompenzovao je kontrakciju na Upwork (7,7%).

Zemlje koje prkose trendovima: U Albaniji i Bugarskoj je došlo do povećanja broja gig radnika za preko 5%, kao i u Rumuniji, gde je ovaj rast bio skromniji i iznosio je 1,4%. Najveći gubitnik je Hrvatska, koju je napustilo 7% gig radnika.

Smanjenje tržišnog udela Upworka: Iako Upwork i dalje privlači više od polovine radne snage (51,7%), došlo je do pada njegovog tržišnog učešća za 4 p.p., što je najveća pojedinačna promena u strukturi tržišta od početka merenja.

Sofisticiranost profesionalne strukture u padu: Relativno intenzivan rast broja gig radnika u unosu podataka i administrativnim uslugama od 13,2%, bio je praćen snažnom kontrakcijom u tehnički najsofisticiranijim profesijama – kreativnim uslugama i multimediji i razvoju softvera, iz kojih je dolazilo 8 od 10 radnika koji su napustili digitalno tržište rada u prethodnih 6 meseci.

Rast učešća žena na digitalnom tržištu rada: Relativno intenzivan odliv gig radnika (7,2%) u kombinaciji sa blagim rastom broja gig radnica (1,1%), doveo je do veće jednakosti kada je u pitanju participacija gig radnica, čiji je udeo u ukupnoj populaciji povećan na 39,3%.

Zaokret u kretanju tražene cene rada [1]: Nakon višegodišnjeg rasta, došlo je do pada prosečne tražene cene rada po satu za 2,4%. Izuzetak od trenda je Severna Makedonija, gde je cena blago povećana (0,2%), dok su najveću kontrakciju cene rada po satu imali albanski gig radnici – ona je za 6,6% manja u odnosu na prethodno merenje.

Najnovije merenje pokazuje peti uzastopni pad broja gig radnika u Jugoistočnoj Evropi, ali je i ovaj put pad bio izrazito mali – samo 0,7%.

Upwork je i dalje vodeća platforma u regionu, iako je zabeležen pad udela ove platforme za 4 p.p. – na 51,7%. Istovremeno, nastavljen je rast broja gig radnika na preostale dve platforme: značajno ubrzanje na Freelanceru za 17,5%, dok je na Guruu stopa rasta bila daleko umerenija i iznosila je 0,6%. Detaljnije ...

Dva rasta i jedan pad Pored (značajnog) rasta na  Freelanceru i (daleko skromnijeg) povećanja broja gig radnika na Guruu, na Upworku je došlo do trećeg uzastopnog smanjivanja od 7,7%. Međutim, ovaj pad je skoro kompenzovan rastom na Guruu i Freelanceru, tako da je ukupna populacija gig radnika zabeležila malu kontrakciju. Iako je pad na Upworku većeg intenziteta u odnosu na prethodno merenje, Upwork je i dalje dominantna platforma u posmatranom regionu. Štaviše, on je dominantna platforma u svim zemljama regiona, ali sa značajnim varijacijama: od čak 65,7% u Albaniji, do 40,7% u Rumuniji.

Promena tržišne strukture Usled divergentnih pravaca i različitog intenziteta promena do kojih je došlo na posmatranim platformama, udeo Upworka je opao na nešto više od polovine tržišta. Na ostatku tržišta su gotovo podjednako zastupljene preostale dve platforme. 23,1% regionalnih gig radnika je aktivno na Freelanceru, dok Guru privlači 25,2% regionalne populacije.

Procene uz ograničenja Na preciznost naših procena utiče nekoliko faktora. Prvi se odnosi na promenu metodologije prikaza radnika na različitim platformama, a koja nije javno dostupna, pa se, naročito, postavlja pitanje uporedivosti nalaza iz različitih izveštaja. Procena je ograničena i postojanjem višestrukih profila („multi-homing“) gig radnika na (različitim) platformama. Međutim, ovaj problem ne bi trebalo da ima veći značaj, a razlog za to se sastoji u tome što su platforme zainteresovane da prikazuju samo one radnike koji su zaista dostupni potencijalnim poslodavcima, te stoga relativno redovno ažuriraju baze gig radnika koji su na njima aktivni. Osim toga, iako određen broj radnika ima profile na više platformi, to ne remeti, u velikoj meri, procene o realno dostupnoj radnoj snazi, jer je reč o radnicima koji su aktivni.

Rumunija je jedina zemlja koja je zabeležila rast radne snage na svim platformama u regionu koji se kretao od skromnih 0,5% na Guruu do 4,8% na Freelanceru. Najveći relativni gubitnici – zemlje koje su procentualno izgubile najveći broj gig radnika u ovom merenju su Albanija (5,3%) i Severna Makedonija (4,3%). One su ujedno i najveći apsolutni gubitnici, jer je ova dva tržišta napustilo oko 750 radnika u prethodnih 6 meseci. Detaljnije ...

Rast i pad (sa izuzecima) Na nivou zemalja zabeleženi su gotovo istovetni trendovi, a razlike se ispoljavaju samo u dinamici. Naime, rast broja gig radnika na Guruu je bio u svim zemljama prisutan i vrlo skroman. O tome, posebno, svedoči kretanje u Rumuniji koja je imala najveću dinamiku, a u kojoj je rast iznosio svega 0,5%. Na Freelanceru je, nasuprot tome, rast broja gig radnika bio dvocifren u Mađarskoj (14,5%) i Hrvatskoj (11,5%), a iznad 5% i u Bosni i Hercegovini i Crnoj Gori. Albanija je jedini izuzetak gde je došlo do pada na Freelanceru od 1%. Na Upworku se radna snaga smanjila u gotovo svim zemljama, a najoštriji pad su zabeležile Crna Gora (8,4%), Albanija (7,5%) i Severna Makedonija (6%), dok je najmanja kontrakcija bila u Mađarskoj (0,3%). I ovde se pojavljuje izuzetak, jer je broj gig radnika  porastao za 1% u Rumuniji.

Nešto rasta i po nešto (malo više) pada Od devet zemalja u regionu, u dve je došlo do rasta radne snage. Nešto izraženiju stopu rasta je imala Mađarska – 3,5%, dok je skromna stopa rasta zabeležena u Rumuniji 1,8%. U preostalih sedam zemalja je došlo do kontrakcije broja platformskih radnika. Smanjenje broja gig radnika je bilo najizraženije u Albaniji (5,3%), Crnoj Gori (3,4%) i Severnoj Makedoniji (3,9%). U svim ostalim zemljama je kontrakcija bila ispod 1%, sa izuzetkom Srbije u kojoj je kontrakcija iznoslila 1,4%

Asimetrična distribucija radne snage po zemljama Najnovije promene, u kombinaciji sa ranije prisutnim trendovima, dovele su do toga da se Rumunija učvrstila kao zemlja sa najbrojnijom radnom snagom gde je locirana gotovo četvrtina gig radnika u regionu (24,8%). Jedini značajniji udeo u regionalnoj radnoj snazi ima još Srbija sa 23,9%. Udeli ostalih zemalja su značajno niži i kreću se od 10,1% u Bugarskoj do svega 2% u Crnoj Gori.

Dalji pad broja gig radnika u većini zemalja regiona doveo je do nastavka negativnog trenda, tako da je ukupan broj aktivnih gig radnika pao na 88.948, što je najniži nivo u periodu nakon pandemije.

Relativne promene, uzimajući u obzir veličinu zemalja i ukupnu populaciju gig radnika, bile su skromnog obima. U najnovijem merenju iz regiona dolazi, u proseku, 159 radnika na 100,000 stanovnika. Međutim, došlo je do smanjenja ovog pokazatelja u svim zemljama, sa izuzetkom Bugarske, gde je broj ostao nepromenjen. Severna Makedonija je, kao zemlja sa tradicionalno najvećom vrednošću, iskusila i najveće smanjenje broja gig radnika na 100,000 stanovnika: ovaj pokazatelj se u njoj smanjio za čak 67. Uprkos tome, ova zemlja i dalje ima ubedljivo najbrojniju gig populaciju u regionu: 239 gig radnika na 100,000 stanovnika.Detaljnije ...

Velike razlike među zemljama Moguće je posmatrati tri grupe zemalja prema odnosu gig populacije i ukupnog broja stanovnika. Prvu grupu predstavljaju one u kojima je ovaj pokazatelj nizak, naročito u poređenju sa zemljama koje imaju brojnu gig populaciju. U nju spadaju Mađarska, Rumunija, Bugarska i Hrvatska, kao i Bosna i Hercegovina, kao nova zemlja u ovoj grupi. Ove zemlje imaju ispod 100 gig radnika na 100,000 stanovnika, odnosno prosečno 64 gig radnika. Drugu grupu čine zemlje koje imaju uporedivo visoke vrednosti ovog pokazatelja: Srbija, Crna Gora i Albanija, sa nevelikim razlikama među njima – vrednosti kreću od 175, odnosno 176 gig radnika na 100,000 u Crnoj Gori i Albaniji, dok je vrednost ovog pokazatelja za Srbiju 162. Severna Makedonija predstavlja izuzetak među zemljama regiona time što je u njoj vrednost ovog pokazatelja ubedljivo najviša: 239 gig radnika na 100,000 stanovnika.

Između smanjenja i stagnacije U svim zemljama je došlo do smanjenja vrednosti ovog pokazatelja, sa izuzetkom Bugarske u kojoj je ovaj pokazatelj ostao nepromenjen. U preostalim zemljama je došlo do blage kontrakcije – u proseku za 11, sa izuzetkom Severne Makedonije u kojoj je vrednost ovog pokazatelja promenjena skoro koliko i u svim drugim zemljama zajedno, odnosno 67 radnika na 100,000 stanovnika.

Najnovije merenje digitalnog tržišta rada donelo je novu kontrakciju populacije radnika koji rade na ovom tržištu. Iako je došlo do pada ukupnog broja gig radnika na dominantnoj platformi, oni su postali brojniji u oblasti unosa podataka i administrativnih usluga gde se populacija uvećala za 13,2%. U preostalim profesijama je došlo do pada, sa izuzetkom profesionalnih usluga gde je broj ostao praktično nepromenjen. Najpogođenije oblasti su, ujedno, i dve najbrojnije profesije – multimedija i kreativne usluge (pad od 7,2%) i razvoj softvera (8,6%), što je nastavak trenda identifikovanog u prethodnom merenju.

Nivo uposlenosti radnika u trenutku merenja u regionu je iznosio nešto više od 1/3 aktivne populacije (33,9%), ali su varijacije među zemljama bile značajne. Najmanju broj radnika sa radnim angažmanom je imala Albanija (24,1%), dok je najaktivnija populacija gig radnika bila u Severnoj Makedoniji – na svakih 100 radnika njih 42 je imalo posao u trenutku merenja.Detaljnije ...

Rast značaja unosa podataka i administrativnih usluga, stagnacija u oblasti profesionalnih usluga i pad u ostalim profesijama Najnovije merenje donelo je određene promene, iako skromne, kada je u pitanju raspodela radnika po pojedinim profesijama. Rast relativnog značaja (udela) radnika iz oblasti unosa podataka i administrativnih usluga bio je uslovljen značajnim rastom broja gig radnika u ovoj profesiji – 13,2%. Nasuprot tome, rast relativnog značaja populacije gig radnika u oblasti profesionalnih usluga bio je uslovljen stagnacijom broja radnika u ovoj profesiji, s obzirom da je u preostalim profesijama došlo do osetnijeg pada. U preostalim profesijama je populacija gig radnika smanjena. Gig radnici koji su najčešće napuštali digitalno tržište rada su bili radnici u najbrojnijim profesijama – razvoju softvera (8,6%) i kreativnim uslugama i multimediji (7,2%), mada je pad bio značajan i u oblasti prodaje i marketinga (6,4%). Najmanji pad je zabeležen u oblasti pisanja i prevođenja (4%). Na nivou relativnih veličina promene su bile skromne i kretale su se od rasta relativnog značaja unosa podataka i administrativnih usluga za 2,2 p.p. do smanjenja relativnog značaja populacije gig radnika koja se bavi razvojem softvera za 1,2 p.p. Po prvi put od kada Gigmetar prati profesionalnu strukturu na digitalnom tržištu rada, udeo radnika u oblasti razvoja softvera je pao ispod ¼ ukupne populacije.

Udeo radnika koji su radili u trenutku merenja je ostao stabilan U trenutku merenja na dominantnoj platformi je radilo preko 15,379 gig radnika čime bi se Upwork mogao svrstati u najveću multinacionalnu korporaciju u regionu kada je u pitanju broj radnika koji se (preko nje) zapošljava. Osim impresivnih relativnih i apsolutnih brojeva u pogledu uposlenosti koja je bila prisutna – u proseku je radio više nego svaki treći gig radnik (33,9%), rezultati su čak i bolji u odnosu na prethodno mereje – udeo gig radnika koji su radili u ukupnoj populaciji je povećan za 1,9%. Rezultati su posebno značajni, imajući u vidu uslove na strani tražnje. Naime, u prethodnom periodu došlo je do smanjenja tražnje za radnom snagom na Upworku, jer se broj aktivnih klijenata na godišnjem nivou smanjio za 70,000 tokom 2025, što je kontrakcija od 8,1% u odnosu na 2024. godinu, dok je konkurencija izrazito oštra: za 5 miliona oglasa godišnje konkuriše preko 18 miliona frilensera. Ovo, između ostalog, potvrđuje činjenicu da regionalni gig radnici raspolažu adekvatnim veštinama i znanjima i da je sve veći broj njih u stanju da, uprkos negativnim trendovima na strani tražnje za njihovim uslugama, dobije poslove.

Kontinuitet uz (i dalje) značajne razlike U pogledu uposlenosti, razlike, utvrđene u prethodnim merenjima, su i dalje značajne. Srbija, uprkos tradicionalno visokom udelu radne snage koja je radila u trenutku merenja, je jedina zemlja u kojoj je udeo gig radnika koji su radili manji u odnosu na prethodno merenje – došlo je do pada sa 42,6% na 39%. Zemlja sa najvećom vrednošću ovog pokazatelja je Severna Makedonija sa 41,5%, dok značajan udeo ove radne snage ima i Crna Gora (38,9%). Zemlja sa najmanjim učešćem populacije koje je radila u trenutku merenja je i dalje Albanija (24,1%), ali je i u njoj zabeležen rast udela za 2,5 p.p., i zajedno sa Bugarskom (27,5%) spada u zemlje u kojima je broj radno angažovane populacije bio ispod 30%. Dodatno, činjenica da je u svim zemljama, sa izuzetkom Srbije, porastao broj gig radnika koji su radili u trenutku merenja – od 22,1% u Mađarskoj do 6,5% u Severnoj Makedoniji (uprkos smanjenju ukupne populacije), sugeriše da se potencijali za gig rad sve više realizuju upravo u zemljama gde su do sada bili najmanje iskorišćeni, a da region raspolaže kvalitetnom radnom snagom, koja uprkos izazovima i neizvesnostima na globalnom tržištu uspeva da dođe do klijenata, uprkos smanjivanju njihovog broja.

Prilično intenzivan odliv gig radnika (7,2%) u kombinaciji sa rastom populacije gig radnica (1,1%), uticao je na dalji rast udela gig radnica u ukupnoj populaciji na 39,3%.

Ipak u 4 zemlje je zabeležen rast njihovog broja, a u preostalih 5 pad. Najveći rast zabeležen u Bugarskoj, gde je ova populacija uvećana za više od 1/5 a najveće smanjenje broja gig radnica je registrovano u Severnoj Makedoniji, u kojoj se njihov broj smanjio za 9,6%,

Nasuprot tome, rast populacije gig radnika je zabeležen samo u Bugarskoj (13%) i Crnoj Gori (4,4%). Kada su negativni trendovi u pitanju,  dvocifreno smanjenje populacije gig radnika zabeležila su tržišta Severne Makedonije (13%), Hrvatske (11,8%) i Rumunije (11,3%).

Gig radnice su postale značajno brojnije u oblastima administrativnih usluga i unosu podataka (31,2%) i pisanju i prevođenju (23,3%), a malu prednost u brojnosti imaju i u oblasti profesionalnih usluga (9,1%). U preostale tri profesije gig radnici su brojniji, ali su se razlike smanjile – više ih je za 17,8% u oblasti prodaje i marketinga, za 63,5% u oblasti kreativnih usluga i multimedije, dok je rodna struktura u oblasti razvoja softvera i dalje izrazito nepovoljna – gig radnika je više za 5,5 puta.Detaljnije ...

Rast udela gig radnica Najnovije merenje je dovelo do značajnog smanjenja jaza u rodnoj strukturi, time što se udeo žena u posmatranim zemljama Jugoistočne Evrope povećao sa 37,3% na 39,3%. Ovo je nastavak promene iz prethodnog merenja, ali je povećanje relativnog značaja gig radnica u najnovijem merenju bilo izraženije u odnosu na prethodno merenje. Osim toga, odražava i dugoročnu putanju razvoja digitalnog tržišta koje karakteriše konstantno ujednačavanje rodne strukture. Rast udela gig radnica od 2 p.p. je proizvod kombinovanog dejstva blagog povećanja njihovog broja (za 1,1%) i odliva među gig radnicima (7,2%). Drugim rečima, iako je digitalno tržište rada napustilo 2.030 gig radnika, to je bilo uslovljeno smanjenjem populacije gig radnika, jer se broj žena uvećao za preko 200, dok je broj gig radnika smanjen za preko 2.200. Ovaj rezultat sugeriše da je jednakost u pogledu participacije različitih rodova prvi put viša od globalnog proseka na Upworku, gde žene čine 38,6% ukupne populacije.

Različita rodna dinamika među zemljama Na nivou roda, moguće je identifikovati tri grupe zemalja. U prvu grupu spadaju zemlje u kojima je bio zastupljen rast broja i gig radnica i gig radnika. Tu spadaju Bugarska i Crna Gora – u prvoj je broj gig radnica povećan za čak 20,6%, dok se populacija gig radnika povećala za 13%. S druge strane crnogorskih gig radnica je više za 11,3%, a gig radnika za 4,4%. Drugu grupu čine zemlje u kojima je došlo do divergentnih kretanja na nivou polova, ali koja su bila istovetnog obrasca: povećao se broj gig radnica – za 10% u Albaniji, odnosno 8,8% u Mađarskoj, dok je broj gig radnika pao – za 6% u Albaniji, dok je mađarskih gig radnika manje za 2,7%. Preostalih 5 zemalja čine grupu u kojoj je kontrakcija bila prisutna i među gig radnicima i među gig radnicama, ali sa zajedničkom osobinom: kontrakcija je bila izraženija među gig radnicima. Najveće (dvocifreno) smanjenje populacije gig radnika je bilo prisutno u Severnoj Makedoniji (13%), Hrvatskoj (11,8) i Rumuniji (11,3%), dok kontrakcija populacije gig radnica bila u svim zemljama jednocifrena, a najveća je zabeležena u Sevenoj Makedoniji i u Hrvatskoj – 9,6%, odnosno 9,5%, respektivno.

Kontrakcija na nivou profesija (dominantno) kao rezultat globalnih faktora Kreativne usluge i multimedija, prodaja i marketing i razvoj softvera su jedine oblasti u kojima je došlo do kontrakcije i među gig radnicima i među gig radnicama. U oblasti kreativnih usluga i multimedije je kontrakcija među gig radnicama iznosila 3,7%, dok je nešto intenzivniji odliv bio u oblasti prodaje i marketinga (6,6%) i razvoja softvera (5,1%). Među muškom populacijom je došlo do izraženije kontrakcije u oblasti kreativnih usluga i multimedije i razvoja softvera – po 9,2%, dok je među onima koji se bave prodajom i marketingom bila uporediva (6%), ali nešto manjeg intenziteta nego među gig radnicama. Identičan smer promena na nivou roda je bio prisutan i u oblasti unosa podataka i administrativnim uslugama, samo je promena bila pozitivna. Naime, ponuda radne snage u ovoj oblasti je povećana za čak 18,7% među gig radnicama, odnosno 6,9% među gig radnicima. S obzirom da je u navedenim profesijama smer bio identičan – bilo pozitivan, bilo negativan, implicira da je smanjivanje, odnosno povećanje broja gig radnika uzrokovano, pre svega, globalnim faktorima. Pritom, u slučaju profesija u kojima je došlo do kontrakcije, s obzirom na rast značaja gig radnika i sve veću tražnju za ovim vidom radnog angažmana, manja ponuda radne snage može biti rezultat, dominantno, manje cenovne konurentnosti radnika iz ovog regiona, geografski uslovljenih preferencija poslodavaca koji dominantno zapošljavaju gig radnike sa tržišta sa kojih su i oni, ali i rasta konkurencije među platformama, pri čemu su gig radnici sa Upworka prelazili na druge platforme, bilo zbog lakšeg pronalaženja poslova, bilo zbog cenovnih podsticaja, u smislu manjih provizija koje druge platforme naplaćuju, ali i negativnih trendova kada je u pitanju kretanje cene rada.

Kontrakcija kao rezultat kombinovanog dejstva nacionalnih specifičnosti i globalnih trendova U preostalim profesijama – profesionalnim uslugama i pisanju i prevođenju, postoji značajna i jasna razlika ukoliko se rezultati posmatraju na nivou polova. Naime, promene su bile suprotnog kretanja: u profesionalnim uslugama se broj gig radnica povećao za 1,5%, dok su gig radnice u oblasti pisanja i prevođenja brojnije za 1,1%. Nasuprot tome, populacija gig radnika je smanjena za 2,2% u oblasti profesionalnih usluga, odnosno 9,5% u oblasti pisanja i prevođenja. Pritom, na nacionalnom nivou su kretanja bila izrazito nacionalno specifična. Ovakvi rezultati ukazuju na dominaciju nacionalno specifičnih faktora i lokalnog konteksta u oblikovanju ponude rada na pojedinačnim digitalnim tržištima rada, dok je uticaj globalnih trendova od sekundarnog značaja.

Usporavanje tržišta je najočiglednije kroz pad prosečne cene rada. Nakon višegodišnjeg rasta, u regionu je zabeležen pad cene rada od 2,4%.

Uprkos padu na nivou regiona, registrovane su izvesne razlike na nivou pojedinačnih zemalja. Izuzetak od regionalnog trenda je Severna Makedonija u kojoj su zarade blago porasle  za 0,2%. Osim toga, ni pad nije bio podjednako zastupljen – najmanja kontrakcija (ispod 1%) zabeležena je u Crnoj Gori i Hrvatskoj, najizraženija je bila u Albaniji (6,6%), dok se u ostalim zemljama kretala od 3,9% u Bosni i Hercegovini do 2,2% u Srbiji. Najplaćeniji gig radnici su u Hrvatskoj i Bugarskoj sa prosečnom traženom cenom rada od preko 26 USD, a najmanje plaćeni u Severnoj Makedoniji i Albaniji, koje su ujedno i jedine zemlje u kojima gig radnici ostvaruju ispod 20 USD.

Na nivou roda je zabeležena veća kontrakcija među gig radnicama (3,4%) nego među gig radnicima (1,3%), što je uticalo na rast jaza među rodovima. To je dovelo do toga da gig radnice, u najnovijem merenju, zarađuju 81,3% cene rada po satu gig radnika. Razlike se, međutim, javljaju na nivou pojedinačnih zemalja. Naime, jaz je značajnije smanjen u Bugarskoj, čime je ova zemlja postala najegalitarnija u posmatranom regionu. Nasuprot tome, Severna Makedonija je, zajedno sa Mađarskom, ostala najmanje egalitarna zemlja, gde gig radnice zarađuju svega 76,2% prosečne cene gig radnika.Detaljnije ...

Dalje usporavanje rasta tražene cene rada Smanjenje tražene cene rada po satu na regionalnom nivou označava promenu višegodišnjeg trenda (rasta), identifikovanog u prethodnim merenjima. Kada je reč o dinamici na nivou pojedinačnih zemalja, rezultati su gotovo uniformni, sa izuzetkom Severne Makedonije, gde je prosečna tražena cena po satu neznatno porasla (0,2%). Kada je u pitanju pad prosečnih cena rada, manje smanjenje je registrovano u Hrvatskoj (0,8%) i Crnoj Gori (0,4%), dok je do najveće kontrakcije došlo u Albaniji i Bosni i Hercegovini, gde su cene rada smanjene za 6,6%, odnosno 3,9%, respektivno posmatrano. U apsolutnom izrazu, smanjenje prosečne cene rada je bilo vidljivije i (ekonomski) značajnije samo u Albaniji, gde je pad iznosio 1,4 USD, što za gig radnike, pod pretpostavkom punog radnog vremena i uz činjenicu da su radili za prosečnu cenu rada po satu, znači i manji mesečni bruto prihod od blizu 250 USD.

Hrvatska kao zemlja sa najvišom prosečnom zaradom Iako je bila prisutna različita dinamika u rastu cene rada na nivou pojedinačnih zemalja, ona nije bila dovoljno velika da značajnije promeni relativne odnose, iako je do određenih promena došlo. Naime, iako i u najnovijem merenju Hrvatska beleži najvišu prosečnu cenu od 26,8 USD, ona je tek 2,7% veća nego u Bugarskoj. Na drugom kraju raspodele, severnomakedonski radnici i dalje zahtevaju najnižu cenu po satu – 19,2 USD, ali je ona u najnovijem merenju gotovo identična kao i u Albaniji – gde gig radnici, u proseku, zahtevaju 19,3 USD po satu. Međutim, uprkos ovoj konvergenciji na polovima, razlike u regionu su i dalje ostale velike, uprkos činjenici da su neznatno smanjene. Na primer, gig radnici u Hrvatskoj zahtevaju, u proseku, blizu 40% višu cenu po satu u odnosu na gig radnike u Severnoj Makedoniji ili Albaniji.

Rast jaza u traženoj ceni rada na nivou roda i dalji pad cene rada gig radnica po satu Gig radnice zarađuju 81,3% cene rada gig radnika čemu je doprineo izraženiji pad cene rada kod gig radnica – 3,4% u odnosu na pad cene rada kod gig radnika – 1,3%. Međutim, i sa ovakvim rezultatom, region je daleko egalitarniji u odnosu na globalni prosek, gde gig radnice ostvaruju 28% nižu zaradu u odnosu na gig radnike, a razlike u generisanju dohotka potiču od različitih faktora, poput algoritamske i pristrasnosti od strane klijenata prilikom selekcije kandidata za određene poslove, razlika u strategijama pregovaranja, industrijske segregacije, kao i niza drugih faktora koji potiču iz oflajn sfere.

Rast jaza u ceni rada sa izuzecima Kombinacija promena donekle različitog intenziteta, a u dva slučaja i smera, na nivou roda, dovela je do različitih tendencija kada je u pitanju jaz u ceni rada iz rodne perspektive na nivou pojedinačnih zemalja. Naime, jedina zemlja u kojoj je došlo do rasta prosečne cene rada među gig radnicama je Crna Gora – cena po satu je povećana za skromnih 1,6%, uz istovremeni pad iste među gig radnicima za 0,7%.  To je uslovilo smanjenje jaza u zaradama, pa gig radnice u ovoj zemlji u proseku ostvaruju 76,2% prosečne cene rada po satu gig radnika. Uprkos tome, Crna Gora je i dalje zemlja sa najizraženijim razlikama kada je u pitanju generisanje dohotka među različitim rodovima. Osim Crne Gore, jedino je još u Bugarskoj došlo do smanjivanja jaza, ali je on bio uzrokovan manjim padom zarada među gig radnicama (0,9%) u odnosu na gig radnike (3,3%), što je dovelo do rasta jednakosti i svrstalo Bugarsku u zemlju sa najmanjim jazom u zaradama, gde gig radnice zarađuju 86,8% prosečne cene rada po satu gig radnika. U preostalim zemljama je došlo do rasta nejednakosti, a najizraženiji je bio u Bosni i Hercegovini, gde gig radnice ostvaruju 78,6% prosečne zarade po satu gig radnika, što je pad za više od 5 p.p. u odnosu na prethodno merenje, kada je to bilo 84,5%. Zahvaljujući izraženijim negativnim trendovima u ceni rada među gig radnicama nego među gig radnicima, u najnovijem merenju u čak 4 zemlje gig radnice zarađuju manje od 4/5 dohotka gig radnika. To su, osim Crne Gore i Bosne i Hercegovine, Hrvatska i Mađarska.

Rast jaza u ceni rada sa izuzecima Kombinacija promena relativno malog intenziteta sa donekle divergentnim trendovima na nivou polova dovela je do različitih tendencija kada je u pitanju jaz u ceni rada među polovima na nivou pojedinačnih zemalja. Naime, u tri zemlje je došlo do smanjivanja razlike. To su Rumunija, Severna Makedonija i Srbija, gde je samo u Severnoj Makedoniji rast zarada među gig radnicima bio izraženiji – 7,1%. Nasuprot tome, u Albaniji su gig radnici imali veći rast cene rada – 1,6% u odnosu na 0,3% kod gig radnica, a nešto izraženija dinamika je bila u Bugarskoj gde je prosečna cena rada gig radnika porasla u proseku više nego što je to bio slučaj kod gig radnica – 3,8% u odnosu na 2,4%. U preostalim zemljama, rast jaza u ceni rada je rezultat suprotnih trendova – rasta prosečne cene rada gig radnika i pada prosečne cene rada gig radnica. Pritom, u ovoj grupi zemalja je jačina ovog efekta bila bitno različita. Naime, on je gotovo nepostojeći u Mađarskoj (rast u jazu je iznosio svega 0,6 p.p.), dok je u preostale tri zemlje bio značajno vidljiviji: od 3 p.p. u Bosni i Hercegovini, 6,4 p.p. u Hrvatskoj do čak 12,7 p.p. u Crnoj Gori, koja je ujedno postala i (jedina) zemlja sa najvećim jazom u zaradama, gde gig radnice ostvaruju manje od ¾ cene rada gig radnika.

Centar za istraživanje javnih politika (CENTAR) čini tim inovativnih istraživača i digitalnih entuzijasta koji promišljaju budućnost rada i razvoj digitalne ekonomije u Srbiji i širem regionu jugoistočne Evrope.

Kontakt: gigmetar@publicpolicy.rs