Region - Maj 2026 -

Najnovije regionalno izdanje Gigmetra donosi zaokret kada je u pitanju aktivnost radne snage na ključnim globalnim platformama za rad. Nakon višestrukog pada broja aktivnih radnika, digitalno tržište rada zabeležilo je oporavak u svim zemljama regiona, praćen prosečnim rastom satnice. Detaljnije ...
Ove promene na digitalnom tržištu rada u regionu odvijaju se u uslovima pojačane globalne neizvesnosti, koju oblikuju rat na Bliskom istoku, regulatorne promene i trgovinski konflikti između SAD i drugih globalnih aktera. Prema procenama MMF-a, u takvom okruženju globalni rast se usporava na 3,1%, dok rast cena energije dodatno podstiče inflatorne pritiske, posebno u manje razvijenim ekonomijama. Kada je u pitanju region Jugoistočne Evrope, a posebno zemlje Zapadnog Balkana, rast je ispod globalnog proseka i očekuje se da bude u proseku 2,8%, dok inflatorni trendovi i dalje ostaju veliki izazov. Taj kontekst, ali i kontekst širih tehnoloških trendova koje karakteriše supstitucija rada usled sve šire upotrebe veštačke inteligencije, mogu biti jedan od uzročnika pomeranja dela radne snage ka digitalnim platformama za rad. Iz perspektive tražnje, tržište SAD i dalje generiše veliki obim angažovanja globalne radne snage, pokazujući visok stepen otpornosti i robustan rast. Iako su ovakva kretanja generalno povoljna za gig ekonomiju, rizik može predstavljati velika investiciona aktivnost u sektore poput veštačke inteligencije, čiji doprinos otvaranju novih poslova i angažovanju radne snage može biti ograničen.

Najnovije merenje ukazuje na zaokret u kretanju broja radnika na tri dominantne platforme tokom prethodne dve godine, budući da je ukupan broj gig radnika porastao za 3,1%. Ipak, ovaj rast nije bio ravnomerno raspoređen među platformama. Dok je Freelancer je zabeležio pad od 19,1%, a Guruu tek simboličan rasta od 0,4%, broj radnika na Upwork porastao je za čak 14,2%. Tako je rast ukupnog broja radnika gotovo u potpunosti generisan ekspanzijom Upworka, koja je više nego nadomestila pad na Freelanceru i stagnaciju na Guruu. Detaljnije ...
Kretanja na nivou pojedinačnih platformi su pratile različite tendencije, ali je i intenzitet promena bio različit Na Upworku i Guruu je došlo do povećanja ponude radne snage. Međutim, ta promena je bila različitog intenziteta. Rast je bio daleko izraženiji na Upworku, gde se radna snaga uvećala za 14,2%, što je višestruko kompenzovalo pad koji je zabeležen pri prethodnom merenju (3%), ali je, istovremeno, bio nedovoljan da kompenzuje pad od gotovo 20% koji se desio pre godinu dana. S druge strane, na Guruu se nastavio blagi rast broja gig radnika koji je iznosio svega 0,4%. Nasuprot ekspanziji koja je zabeležena na ova dva tržišta, Freelancer je izgubio skoro petinu radne snage (19,1%), što je kontrakcija koja označava ne samo promenu trenda u odnosu na prethodno merenje, već je u potpunosti neutralisala značajan rast koji je tada zabeležen (17,5%).
Blaga promena u strukturi tržišta Prethodne promene su dovele do daljeg rasta udela Upworka koji je dominantna platforma sa 57,3% tržišnog udela, za 5,4 p.p. više u odnosu na prethodno merenje. Slično, ali u daleko manjem obimu Guru je prešao 25% tržišnog udela, dok je kontrakcija radne snage na Freelanceru učinila tržišno učešće ove digitalne platforme ubedljivo najmanjim u odnosu na konkrentne – tek svaki 18 od 100 radnika dolazi sa ove platforme.
Procene uz ograničenja Na preciznost naših procena utiče nekoliko faktora. Prvi se odnosi na promene u načinu na koji platforme prikazuju radnike, pri čemu te metodološke promene nisu javno dostupne, pa se posebno postavlja pitanje uporedivosti nalaza između različitih izveštaja. Drugo ograničenje odnosi se na mogućnost da isti gig radnik ima profile na više platformi. Ipak, ovaj problem ne bi trebalo da značajno naruši procene, jer su platforme zainteresovane da prikazuju radnike koji su zaista dostupni potencijalnim poslodavcima i zato relativno redovno ažuriraju svoje baze. Osim toga, iako deo radnika koristi više platformi, odnosno praktikuje multihoming, reč je o aktivnim radnicima, pa to ne menja bitno procenu realno dostupne radne snage.

Prethodnih šest meseci su obeležile divergentne tendencije u kretanju ponude radne snage na tri dominantne platforme u regionu Jugoistočne Evrope. Pritom, najveći dobitnici su zemlje EU koje su povećale tržišni udeo za 1,1 p.p., dok se relativni značaj ne-EU zemalja, sa izuzetkom Crne Gore, smanjio u istom obimu. Međutim, uprkos tome, raspodela na digitalnom tržištu rada, iz perspektive posmatranih članica EU i ne-EU je ostala balansirana – 48,1% radne snage dolazi iz ne-EU regiona, iako ove zemlje čine tek 28,2% ukupne populacije u posmatranom regionu. To upućuje na relativno veći značaj koji digitalni rad ima u ne-EU regionu. Detaljnije ...
Rast bez izuzetaka Na Guruu je broj gig radnika porastao u svim ekonomijama regiona, ali veoma skromno: od svega 0,2% u Severnoj Makedoniji do 0,9% u Crnoj Gori. Nasuprot ujednačenom i skromnom povećanju radne snage na Guruu, na Upworku su razlike u stopama rasta bile daleko izraženije. Jednu grupu zemalja čine onesa veoma visokim rastom: populacija gig radnika u Bugarskoj povećala se za više od jedne četvrtine i za skoro četvrtinu u Rumuniji, dok značajne, dvocifrene, stope rasta zabeležene i u Hrvatskoj, Crnoj Gori i Mađarskoj. U ostalim zemljama priliv novih gig radnika bio je jednocifren, ali i dalje primetan. Najniži rast zabeležen je u Severnoj Makedoniji, gde je iznosio 6,3%.
Pad bez izuzetaka U svih devet zemalja u regionu je došlo do smanjenja broja radnika na Freelanceru. Naročito veliki odliv gig radnika je bio prisutan u Bugarskoj (27,3%), Srbiji (22,6%) i Bosni i Hercegovini (20,7%). U preostalim zemljama je zabeležena kontrakcija radne snage između 10% i 18%, sa izuzetkom Crne Gore u kojoj je ona bila jednocifrena (9,7%), iako značajna.
Promene prevazilaze platforme i odražavaju šire promene na tržištu rada. Činjenica da prilivi na Upworku i Guruu i odlivi na Freelanceru nisu identični na nivou zemalja sugeriše da su promene prevazilazile prosto restrukturiranje digitalnog tržišta rada u smislu prepraspodele tržišnog udela među tri dominantne platforme. S druge strane, činjenica da su promene bile identičnog smera na svim platformama sugeriše da je reč o kombinaciji globalnih faktora i platformskih specifičnosti koji su u konačnom bilansu uticali na rast radne snage u regionu jugoistočne Evrope u kojoj su bila aktivna 91.657 gig radnika. Pritom, nacionalne specifičnosti su bile odlučujuće kada je u pitanju intenzitet promena, kako onih kontraktivnog, tako i onih ekspanzivnog karaktera.
Asimetrična distribucija radne snage po zemljama Najnovije promene, u kombinaciji sa ranije prisutnim trendovima, dovele su do toga da se Rumunija učvrstila kao zemlja sa najbrojnijom radnom snagom gde je locirano više od četvrtine gig radnika u regionu (25,7%), i koja zajedno sa Srbijom (sa udelom od 22,4%), čini gotovo polovinu ponude gig rada u posmatranom regionu Jugoistočne Evrope. Udeli ostalih zemalja su značajno niži i kreću se od 11,4% u Bugarskoj do svega 2% u Crnoj Gori.

Relativne promene, uzimajući u obzir veličinu zemalja i ukupnu populaciju gig radnika, bile su pozitivne u svim zemljama. Intenzitet promena međutim, nije bio ujednačen. Najveći rast vrednosti ovog pokazatelja zabeležen je u Bugarskoj i Rumuniji, dok su zemlje sa najbrojnijom populacijom gig radnika, Severna Makedonija i Srbija, imale najmanji rast, u proseku oko 7%.Detaljnije ...
Velike razlike među zemljama Prema odnosu broja gig radnika i ukupnog broja stanovnika, zemlje regiona mogu se podeliti u tri grupe. Prvu grupu čine zemlje sa manje od 100 gig radnika na 100.000 stanovnika: Mađarska, Rumunija, Bugarska i Hrvatska. Iako je reč o zemljama EU, u kojima je ponuda gig rada relativno niža, razlike unutar ove grupe su značajne. Mađarska tradicionalno ima ubedljivo najnižu vrednost ovog pokazatelja, dok su vrednosti u Hrvatskoj i Bugarskoj znatno više. O veličini razlika govori i podatak da je broj gig radnika na 100.000 stanovnika u Mađarskoj čak 2,4 puta manji nego u Bugarskoj. Drugu grupu čine zemlje sa 100 do 200 gig radnika na 100.000 stanovnika. U njoj se, pored Bosne i Hercegovine, koja se sada nalazi na donjoj granici ove grupe sa 103 gig radnika, nalaze Srbija, Crna Gora i Albanija, sa znatno višim i međusobno uporedivim vrednostima. U ovim zemljama pokazatelj se kreće između 175 i 195 gig radnika na 100.000 stanovnika. Poseban slučaj predstavlja Severna Makedonija, koja u kontinuitetu ima ubedljivo najveću relativnu gig populaciju u regionu, sa 253 gig radnika na 100.000 stanovnika.
Povećanje je bilo univerzalno, ali različitog intenziteta Broj radnika na dominantnoj platformi na 100.000 stanovnika porastao je u svim zemljama regiona, ali ne istim tempom. Najskromniji rast zabeležen je u Severnoj Makedoniji (6,3%), Srbiji (7,7%), Albaniji (7,9%) i Bosni i Hercegovini (9,5%). U Srbiji i Severnoj Makedoniji to je delom posledica već velike postojeće populacije radnika na dominantnoj platformi: iako je apsolutni priliv novih i reaktiviranih radnika bio značajan, relativni rast pokazatelja ostao je umeren. Drugoj grupi zemalja pripadaju Crna Gora i Hrvatska, u kojima je zabeležen skroman dvocifreni rast od 10,2% i 14,7%, respektivno posmatrano. Relativno mala populacija u prethodnom periodu u obe ove zemlje je uticala na osetniji rast ovog pokazatelja. Iznenađenje je relativno veliki rast koji je zabeležen u dvema članicama EU, odnosno Bugarskoj i Rumuniji, u kojima se populacija povećala za više od ¼, odnosno 1/5. Interesantno je da se ovakav trend javlja uprkos izrazito niskim stopama nezaposlenosti među visokoobrazovanima u Bugarskoj i Rumuniji. Jedno od mogućih objašnjenja jeste relativna atraktivnost gig rada kao izvora prihoda na globalnim digitalnim platformama za rad, posebno zato što pojedinci na početku karijere u obe zemlje ostvaruju relativno niske zarade na tradicionalnom tržištu rada.

Najnovije merenje pokazuje rast broja gig radnika u svim profesijama, pri čemu su najviše stope rasta zabeležene u oblasti unosa podataka i administrativnih usluga (36%), kao i u prodaji i marketingu, gde je populacija uvećana za gotovo 1/5, reflektujući, potencijalno, povećanu tražnju za ovom vrstom usluga kako se procesi digitalizacije poslovnih procesa na najrazvijenijim tržištima (odakle se generiše dominantan deo globalne tržanje) dalje razvijaju. Dinamika rasta na nivou ostalih profesija bila manje izražena, a najmanji rast je registrovan u oblasti kreativnih usluga i multimedije (5,7%). Istovremeno, učešće radno angažovanih gig radnika u regionu smanjeno je na 28,4%, uz i dalje izražene razlike među zemljama.Detaljnije ...
Rast broja gig radnika u svim profesijama Najnovije merenje nije pokazalo samo ukupan rast broja gig radnika već i rast na nivou svih profesija. Ipak, on nije bio svuda podjednako raspoređen. Ubedljivo najintenzivniji rast je zabeležen u oblasti unosa podataka i administrativnim uslugama, gde je populacija povećana za čak 36%, odnosno za skoro 2.500 novih ili reaktiviranih radnika. To, između ostalog, pokazuje da je digitalno tržište rada postalo naročito atraktivno za radnike sa niskim do srednjim nivoom veština, verovatno i zato što nudi povoljnije mogućnosti zarade u odnosu na alternative na tradicionalnim nacionalnim tržištima rada. S druge strane, relativni rast je bio najniži u oblasti multimedije i kreativnih usluga, gde je rast iznosio 8,8%. Međutim, u ovoj oblasti je aktivan dominantan broj radnika u regionu – njih 27,2% ukupne populacije, što je uticalo na relativno nižu stopu rasta, mada je i priliv novih radnika bio značajno niži (755). Blizu 1000 ili nešto preko 1000 novih radnika je zabeleženo u oblastima prodaje i marketinga, razvoja softvera i pisanja i prevođenja. Nasuprot tome, u oblasti profesionalnih usluga se na tržištu pojavilo 410 novih radnika, iako je rast bio relativno snažan – 12,5%.
Došlo je do pada udela radnika koji su radili u trenutku merenja U trenutku merenja na dominantnoj platformi je radilo blizu 15,000 gig radnika čime bi se Upwork mogao svrstati u najveću multinacionalnu korporaciju kada je u pitanju broj radnika koji se (preko nje) zapošljava. Međutim, uprkos impresivnim brojevima u pogledu uposlenosti koja je bila prisutna – u proseku je radilo 28,4% gig radnika u regionu, došlo je do osetnog pada u populaciji koja je bila radno aktivna. Naime, u prethodnom merenju je broj gig radnika sa aktivnim profilima koji su radili iznosio 34,9%, što je pad od čak 6.5 procentnih poena. To je posledica kombinovanog dejstva nacionalnih trendova zaposlenosti, tehnoloških promena usmerenih na supstituciju gig rada aplikacijama baziranim na veštačkoj inteligenciji i intenzivne konkurencije koja vlada na globalnim digitalnim tržištima rada.
Nacionalne razlike u radnoj angažovanosti su i dalje značajne U pogledu uposlenosti, razlike, utvrđene u prethodnim merenjima, su i dalje značajne. U tom smislu, dve zemlje dominiraju u pogledu radne snage koja je bila angažovana na projektima u trenutku merenja. To su Srbija i Severna Makedonija u kojima je bilo radno angažovano 37,1%, odnosno 37% radne snage respektivno, dok je pad u odnosu na prethodno merenje bio umeren – 2,2 p.p. u Srbiji, i nešto izraženiji u Severnoj Makedoniji, odnosno 3,3 p.p.. Zemlja u kojoj je došlo do najvećeg pada radne angažovanosti je Albanija, gde je bio radno angažovan tek svaki peti gig radnik (20,9%), što je pad od 7,3 p.p.. Interesantno je dodati da albanska populacija gig radnika beleži najveće oscilacije tokom vremena u pogledu radne angažovanosti, što može biti znak i relativno male adaptibilnosti na promene koje se dešavaju na globalnom tržištu rada. Relativno malu angažovanost beleže i Bugarska i Rumunija, u proseku 22,5%, što u ova dva slučaja, s obzirom na relativno raznovrsne mogućnosti na nacionalnim, ali i na evropskom tržištu, može biti indikator i relativno veće sklonosti njihovih gig radnika ka korišćenju gig rada kao dopunoskog izvora prihoda.

Najnovije merenje donosi specifičnu dinamiku na digitalnom tržištu rada Jugoistočne Evrope koja reflektuje kombinaciju globalnih trendova, regionalnih (EU/ne-EU) specifičnosti i nacionalno specifične reakcije i prilagođavanja do kojih je došlo u pojedinim zemljama i na nivou pojedinačnih profesija.

U svim zemljama je došlo do povećanja radne snage, međutim to povećanje niti je bilo podjednako raspoređeno, niti je čak bilo i uniformno prisutno na nivou pojedinih profesija. Rast je bio najzastupljeniji u Bugarskoj i Rumuniji (preko 20%), dok je u zemljama sa najbrojnijom populacijom bio najmanje intenzivan – Severnoj Makedoniji i Srbiji, 6,3%, odnosno 7,7%, respektivno posmatrano.Pojedinačno najveća promena u nekoj zemlji je zabeležena u oblasti pisanja i prevođenja: od 100 radnika koji su bili aktivni u Bugarskoj u trenutku merenja, čak njih 40 su bili novi radnici. Negativni trendovi su bili izuzetak, a jedina značajnija kontrakcija je zabeležena u oblasti profesionalnih usluga u Bosni i Hercegovini (9,5%).Detaljnije ...
Rast u oblasti profesionalnih usluga sa izuzecima Crna Gora i Rumunija su zabeležile najveći rast gig populacije – u Crnoj Gori se ona uvećala više od polovine (55,6%), a u Rumuniji skoro 1/3. Dok je objašnjenje u slučaju Crne Gore vezano za njenu relativno malu populaciju, što izaziva veliku „osetljivost“ na relativno male promene broj gig radnika, u Rumuniji je to posledica iznadprosečnog oživljavanja ponude rada, koje se prelilo i na ovu profesiju. Ostale zemlje su imale manje izražen rast – koji se kretao od 15,6% u Albaniji i 15,4% u Bugarskoj, do jednocifrenog u Mađarskoj (7,5%) i Severnoj Makedoniji (7,4%). Izuzeci u ovoj profesiji su zabeleženi u Srbiji, gde je broj radnika praktično stagnirao (mala kontrakcija od 0,5%), i u Bosni i Hercegovini, gde je kontrakcija bila vrlo izražena – 9,5%, što je ujedno i najveća pojedinačna kontrakcija koja je zabeležena u svim profesijama i svim zemljama regiona.
Univerzalni i veliki rast u oblasti unosa podataka i administrativnim uslugama Rast populacije gig radnika u ovoj profesiji je bio naročito veliki u Rumuniji i Crnoj Gori, gde su od svakih 100 radnika čak njih 37, odnosno 28 činili novi radnici. Rast je, međutim, bio veliki i u Bosni i Hercegovini (51,5%), Hrvatskoj (49,1%) Mađarskoj (43,4%) i Bugarskoj (38,7%). Srbija je imala nešto umereniji priliv gig radnika u ovoj profesiji (29,7%), dok je u preostale dve zemlje – Albaniji i Severnoj Makedoniji rast bio značajno niži, 13,7% i 11,8%.
Prodaja i marketing je profesija u kojoj su zabeležene razlike u dinamici rasta na pojedinačnim nacionalnim tržištima, ali je rast svuda bio pozitivan Bugarska je zemlja u kojoj se populacija uvećala za polovinu (51,3%), i zajedno sa Mađarskom, u kojoj se populacija uvećala za 1/4, i Rumunijom, gde je rast iznosio 1/5, čini grupu zemalja gde su promene bile naročito vidljive. Nasuprot njima, rast ponude radne snage u oblasti prodaje i marketinga je bio najmanje zastupljen u Hrvatskoj i Severnoj Makedoniji u kojima se ova populacija gig radnika uvećala za 3,8%, odnosno 6,9%.
U oblasti razvoja softvera EU tržišta su zabeležila najveći rast Naime, jedino je u EU zemljama zabeležen rast koji je bio dvocifren i kretao se od 18,5% u Bugarskoj, preko 16,9% u Hrvatskoj, do 14,5% u Mađarskoj i Rumuniji. Ovo može biti potencijalni indikator uticaja nadnacionalnih, evropskih faktora koji, u kombinaciji sa relativno višim troškovima rada, pomeraju radnu snagu u tehnološkom sektoru sa tradicionalnih na isplativija i/ili dostupnija, iako vrlo nestabilna, globalna digitalna tržišta rada. Nasuprot tome, u Albaniji i Crnoj Gori je zabeležena stagnacija, dok niske stope rasta beleže Srbija (2,4%) i Bosna i Hercegovina (3,7%), sa nešto osetnijim rastom u Severnoj Makedoniji (7,9%).
Najmanje razlike u dinamici su registrovane u oblasti kreativnih usluga i multimedije Rumunija je jedina zemlja u kojoj je rast u ovoj oblasti bio dvocifren, odnosno iznosio je 11,9%, dok je prosečna stopa rasta u preostalim zemljama iznosila skromnih 3,9%. Šta više, u u Bugarskoj je došlo i do blage kontrakcije u broju gig radnika (1,3%), dok je u Bosni i Hercegovini zabeležena stagnacija.
Najveće razlike među zemljama su zabeležene u oblasti pisanja i prevođenja Ova varijacija je prevashodno uzrokovana ogromnim rastom populacije u Bugarskoj – rast je iznosio čak 66,2%, i vrlo izraženim, iako višestruko nižim, rastom u Rumuniji, gde se populacija povećala za više od 1/4 (25,8%). U ostalim zemljama je rast bio jednocifren ili je zabeležena stagnacija (promene manje od 0,5%), sa izuzetkom Crne Gore u kojoj je smanjen broj pojedinaca koji su aktivni u ovoj profesiji.
Nacionalna reakcija na globalne i lokalne izazove Odsustvo uniformnih trendova koji su praćeni relativno velikim oscilacijama u pogledu rasta populacije u pojedinim zemljama na nivou pojedinačnih profesija sugeriše da uprkos tome što su promene imale regionalni/globalni karakter (što se reflektuje kroz identičan pravac promena), intenzitet promena ukazuje na nacionalno specifičan karakter gig tržišta rada i različitu fleksibilnost i adaptibilnost koja se pojavljuje na njima. Pritom, dva su generalna aspekta od značaja. Jedan se tiče toga da zabeležene sličnosti u intenzitetu promena kod svih zemalja članica EU, naročito kada je u pitanju oblast razvoja softvera, nesumljivo sugeriše da je tehnološki sektor u ovim zemljama na tradicionalnom tržištu rada izložen disruptivnijim promenama u odnosu na ne-EU zemlje, što je uslovilo relativno veći priliv radne snage na tržište u ovoj profesiji. Drugi je globalnog karaktera, a vezan je za uniformni trend, iako različitog intenziteta, ali značajan (dvocifren), u oblasti unosa podataka i administrativnim uslugama, sugerišući, u određenom stepenu, da osnovne digitalne veštine jesu dovoljne za nadmetanje na globalnom digitalnom tržištu rada za manje sofisticirane poslove, dok se pojavljuje otežana integracija na tradicionalnim nacionalnim tržištima rada.
Komparativne prednosti zemalja u određenim profesijama
Ukoliko uporedimo relativni udeo koju određena profesija ima na nivou konkretne zemlje sa prosekom na nivou regiona, moguće je identifikovati komparativne prednosti koje se pojavljuju na nivou određenih zemalja. Najveći relativni udeo u nekoj zemlji u odnosu na regionalni prosek ukazuje na činjenicu da konkretna zemlja ostvaruje apsolutnu komparativnu prednost u regionalnom kontekstu, dok svaki udeo neke profesije u određenoj zemlji u odnosu na regionalni prosek ukazuje na relativne komparativne prednosti.
Albanija je zadržala komparativne prednosti u profesionalnim uslugama i prodaji i marketingu, ali i stekla novu u unosu podataka i administrativnim uslugama. I Bosna i Hercegovina ima komparativne prednosti u tri oblasti: unosu podataka i administrativnim uslugama, kreativnim uslugama i multimediji i razvoju softvera, dok je izgubila (malu) komparativnu prednost u oblasti pisanja i prevođenja, identifikovanu u prethodnom merenju. Ovoj grupi zemalja, sa tri komparativne prednosti, pripadaju Crna Gora, Hrvatska i Mađarska. U Crnoj Gori je zadržana komparativna prednost u oblasti kreativnih usluga i multimedije, a dve nove koje su se pojavile su u oblastima profesionalnih usluga i pisanja i prevođenja. Nasuprot tome, u Hrvatskoj i Mađarskoj nije došlo do promena u komparativnim prednostima.
Dve zemlje sa regionalno najspecifičnijom populacijom su Rumunija i Severna Makedonija, jer se u njima pojavljuju po čak četiri komparativne prednosti, što ukazuje na najveće odstupanje profesionalne strukture digitalnog tržišta rada u odnosu na ostatak regiona. Pritom, Ruminija je zadržala komparativne prednosti u oblastima razvoja softvera i pisanja i prevođenja, dok su se velike promene, usled neobično visokog rasta radne snage, desile u oblastima profesionalnih usluga i unosa podataka i administrativnim uslugama, u kojima su se pojavile nove komparativne prednosti. Promene relativno malog intenziteta i u skladu sa preovlađujućim trendovima u regionu su uslovile nepromenjene komparativne prednosti u Severnoj Makedoniji.
Regionalno najsličniju strukturu digitalnog tržišta rada (u odnosu na regionalne vrednosti) imaju Srbija i Bugarska. Prva ima komparativne prednosti u dve tehnološki najsofisticiranije profesije – kreativnim uslugama i multimediji i razvoju softvera, dok se specifičnost bugarskog gig tržišta ispoljava u relativnom velikim udelima gig radnika u prodaji i marketingu i pisanju i prevođenju.

Najnovije merenje pokazuje nastavak postepenog ujednačavanja rodne strukture na digitalnom tržištu rada. Zahvaljujući nešto intenzivnijem prilivu gig radnica (16%) u odnosu na gig radnike (13%), njihov udeo u ukupnoj populaciji povećan je za 2,7 procentnih poena i dostigao gotovo 40%. Rast populacije zabeležen je kod oba roda u svim zemljama regiona, iako je njegov intenzitet bio različit. Istovremeno, nastavljeno je i uravnotežavanje profesionalne strukture po rodu. Gig radnice su brojnije u tri od šest posmatranih profesija (profesionalne usluge, unos podataka i administrativne usluge, te pisanje i prevođenje), dok gig radnici i dalje dominiraju u kreativnim uslugama i multimediji, prodaji i marketingu, a posebno u razvoju softvera, koji ostaje profesija sa najizraženijom rodnom neravnotežom. Detaljnije ...
Skroman rast participacije gig radnica Najnovije merenje je dovelo do blagog smanjenja jaza u rodnoj strukturi, a udeo gig radnica u ukupnoj populaciji dostigao skoro 40%. Naime, udeo gig radnica se povećao sa 39,3% na 39,9%. Ovo je nastavak dugoročnog trenda ujednačavanja rodne strukture na digitalnom tržištu rada. Ovakava trend je posledica intenzivnijeg rasta broja gig radnica – čija se populacija uvećala za čak 16%, dok je rast broja gig radnika bio nešto umereniji i iznosio je 13%. U apsolutnim brojevima, na digitalno tržište rada je došlo skoro 2.900 gig radnica, dok je broj novih gig radnika iznosio preko 3.600 gig radnika. Ovaj trend, ujedno, označava ne samo dalje ujednačavanje rodne strukture na digitalnom tržištu rada na posmatranom delu tržišta Jugoistočne Evrope, već i dalje približavanje najegalitarnijim tržištima u svetu, poput Severne Amerike, i onome što je globalni prosek kada je u pitanju rodna struktura (42%).
Ekspanzija bez izuzetaka na nivou zemalja U svim zemljama je došlo do rasta populacije na nivou oba roda. Pritom, rast broja gig radnica je bio u većini zemalja izraženiji. Izuzeci od ovog pravila su Albanija i Bugarska. I dok je u prvoj broj gig radnica porastao nešto sporije u odnosu na broj gig radnika – 7,5% u odnosu na 8,4%, u Bugarskoj su razlike bile daleko izraženije: broj novih gig radnika na bugarskom tržištu je bio 3 puta veći u odnosu na broj novih gig radnica. Nasuprot ovim trendovima, u Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori, Mađarskoj i Rumuniji, ne samo da se populacija gig radnica povećala u većem procentu nego populacija gig radnika, već je njihov rast bio i u apsolutnom izrazu veći. Do najvećeg ujednačavanja rodne strukture je došlo u Bosni i Hercegovini gde je broj novih gig radnica bio čak 25,8% veći od broja gig radnika.
Rast praćen oscilacijama na nivou roda i profesija Ekspanziju radne snage i dominaciju ovog trenda na nivou profesija, pratila je i ekspanzija na nivou profesionalne strukture i na nivou oba roda. Međutim, ključno obeležje najnovijeg merenja je nebalansiran rast koji je zabeležen i koji je dominirao u svim zemaljama. Osim toga, veći je broj profesija u kojima je zabeležen intenzivniji rast kod gig radnica nego kod gig radnika. Naime, u čak 33 slučaja u 9 posmatranih zemalja je rast kod gig radnica bio dvocifren, dok je kod gig radnika to bio 27 puta slučaj. Najveće stope rasta radne snage kod gig radnika su zabeležene u oblasti unosa podataka i administrativnih usluga u Crnoj Gori (94,2%), dok je to kod gig radnica bio slučaj u Rumuniji (73,5%). U ovoj oblasti je broj gig radnika uvećan za više od 50% i u Rumuniji (52,9%) i Bugarskoj (50,4%), dok je kod gig radnica to bio slučaj u Bosni i Hercegovini (56,8%) i Hrvatskoj (51,4%). U ostalim profesijama su ovako snažne stope rasta zabeležene tek pojedinačno i u različitim zemljama. Naime, kada su u pitanju gig radnici to je bio slučaj sa profesionalnim uslugama u Crnoj Gori (73,6%), prodaji i marketingu (64,7%) i pisanju i prevođenju u Bugarskoj (92,3%). Kada su u pitanju gig radnice, osim pomenutog slučaja Rumunije, Bosne i Hercegovine i Hrvatske u oblasti unosa podataka i administrativnih usluga, jedini slučaj izrazito velike stope rasta je bio prisutan u oblasti razvoja softvera u Hrvatskoj, gde je populacija uvećana za čak 70,2%. Ovi nalazi sugerišu tri stvari. Jedna se odnosi na činjenicu da su globalni faktori, kao i potencijalno identična kretanja na nacionalnim digitalnim tržištima rada, uslovila identične trendove na nacionalnim tržištima rada, privlačeći veliki broj novih gig radnika, pre svega u oblasti unosa podataka i administrativnim uslugama. Drugo, iako je intenzivan rast bio dominantniji i češći među gig radnicama, veće oscilacije u stopama rasta su bile prisutne kod gig radnika. To može, potencijalno, biti i rezultat daleko veće izloženosti muškaraca promenama na nacionalnim tržištima rada, kao, na primer, u slučaju otpuštanja u tehnološkom sektoru, koje se onda prelivaju na digitalno tržište rada. Treće, postoji i značajan stepen varijacije kada su u pitanju kretanja na nacionalnim tržištima rada, što je uslovljeno, pre svega, razlikama u profesionalnoj strukturi na istim, ali i čitavim nizom faktora koji se nalaze u lokalnom kontekstu i van uticaja faktora u platformskoj ekonomiji.
Lokalni izuzeci u regionalnoj dinamici rasta Dominantne tendencije na nivou oba roda karakteriše povećanje broja gig radnika, sa nekolicinom izuzetaka. Naime, među populacijom gig radnika, u Crnoj Gori je populacija gig radnika smanjena u oblastima razvoja softvera (4,1%) i pisanja i prevođenja (5,9%), dok je u oblasti multimedije i kreativnih usluga zabeležena stagnacija. Ove promene jesu rezultat dominantno male ponude radne snage na ovom tržištu, što uslovljava podložnost oscilacijama koje su, očigledno, rezultat unutrašnjih specifičnosti ponude radne snage na crnogorskom tržištu. Slično, Bosna i Hercegovina je zabeležila blagi pad broja gig radnika u oblasti profesionalnih usluga (3,3%) i kreativnih usluga i multimedije (4,4%). I u ovom slučaju, trendovi u pomenute dve profesije na bosanskohercegovačkom tržištu su uslovljeni nacionalnim specifičnostima, o čemu svedoči činjenica da se ne pojavljuju ni u jednoj drugoj zemlji. U Mađarskoj se izuzetak od trenda pojavljuje u oblasti pisanja i prevođenja, gde je došlo do relativno male kontrakcije od 2,2%, a što se može tumačiti i relativno velikim brojem aktivnih gig radnika u ovoj oblasti (12,5% ukupne populacije gig radnika), pa su i oscilacije, koje mogu biti rezultat izraženije konkurencije, i verovatnije. Kada je reč o gig radnicama, nešto viši stepen oscilacija je zabeležen na nivou profesija, ali im je zajednička karakteristika da ne postoji koncentracija ovih tendencija niti na nivou profesija niti na nivou zemalja, što govori o dominantnom dejstvu lokalnih i rodno uslovljenih (na primer, veća sklonost gig radnica da koriste gig rad kao dopunski izvor prihoda) faktora. Pritom, jedina značajnija kontrakcija je zabeležena u oblasti profesionalnih usluga u Bosni i Hercegovini (15,5%), što je dominantno uslovljeno relativno malom populacijom, pa je odlazak 15 gig radnica u oblasti profesionalnih usluga izazvao veliku relativnu promenu. Osim toga, značajnije kontrakcije (iznad 5%) su se desile u Srbiji, isto u oblasti profesionalnih usluga (7,1%), odnosno Bugarskoj u oblasti multimedije i kreativnih usluga (6,8%) i Albaniji u oblasti pisanja i prevođenja (5,4%), dok su u preostalih pet slučajeva kontrakcije bile značajno manjeg intenziteta.

Nastavljen je rast prosečne tražene cene rada u regionu i to ubrzanim tempom. Ona je u najnovijem merenju zabeležila rast od 4,4%. Međutim, bile su prisutne izvesne razlike među zemljama: izrazito veliki rast zabeležen je u Albaniji (18,3%), a dinamične stope rasta su bile prisutne još u Hrvatskoj (8%) i Mađarskoj (6,9%). Time je Hrvatska, ujedno, ostala zemlja sa ubedljivo najvećom prosečnom traženom cenom rada od 28,9 USD po satu, koja je za čak 49,2% veća od one u Severnoj Makedoniji, koja je i dalje jedina zemlja sa prosečnom cenom rada ispod 20 USD (19,4 USD).

U najnovijem merenju je nastavljen rast tražene cene rada kod oba roda. Pritom, rast cene rada po satu bio je nešto izraženiji kod gig radnica (6,1%) u odnosu na gig radnike (3,6%), što je dovelo do blagog smanjivanja jaza među rodovima: gig radnice zarađuju 83,3% prosečne zarade gig radnika. Nacionalna tržišta gig rada su, međutim, ostala vrlo heterogena u ovom pogledu. Na primer, Albanija je najegalitarnije tržište na kome gig radnice ostvaruju 92,3% prosečne tražene cene rada gig radnika, dok su EU članice, odnosno Mađarska i Hrvatska zemlje u kojima postoji izrazita nejednakost i u kojima gig radnice, u proseku, zahtevaju tek 3/4 prosečne tražene cene gig radnika po satu.Detaljnije ...
Rast tražene cene rada se blago ubrzao Zarade su na regionalnom nivou u proseku porasle za 4,4%, što je više dvostruko veća stopa rasta u odnosu na prethodno merenje (2%). Međutim, kada je reč o rastu na pojedinačnim tržištima, postoji velika neujednačenost. Naime, ubedljivo najveći rast prosečne tražene cene rada je zabeležen u Albaniji, gde je ona porasla za čak 18,3%. Ovaj rast je ne samo relativno, već i apsulutno bio izrazito veliki – prosečna tražena cena rada u Albaniji je porasla za čak 3,5 USD u prethodnih 6 meseci. Time je Albanija prestala biti zemlja sa najjeftinijom radnom snagom, i po prosečnoj ceni se približila Srbiji. Izraženiji rast prosečne cene rada po satu su imale još i Crna Gora (8%) i Hrvatska (6,9%), dok je umereni rast zabeležen u Bosni i Hercegovini i Bugarskoj – u proseku 3%. Blag rast zarade zabeležen je u Rumuniji (1,3%), što isključuje uticaj dohodovnih faktora u objašnjenju velikog rasta populacije u ovoj zemlji. U preostalim zemljama pre se može govoriti o stagnaciji, jer su promene minimalne – od 0,8% u Severnoj Makedoniji, do 0,2% u Srbiji i Crnoj Gori.
Hrvatska kao zemlja sa najvišom prosečnom zaradom Različita dinamika u rastu cene rada na nivou pojedinačnih zemalja je dovela i do izvesnih promena, mada ne izraženih, kada su u pitanju relativni odnosi, tj. rangiranje zemalja. Naime, i u najnovijem merenju najveća prosečna tražena cena rada je bila najviša u Hrvatskoj, dok je Severna Makedonija, naročito usled slabog rasta prosečne cene rada u prethodnom periodu i dalje ostala na začelju. Šta više, ona je ostala jedina zemlja gde je prosečna cena rada i dalje ispod 20 USD. Osim toga, vidljiva je, sada bez izuzetka, podela na EU i ne-EU zemlje. Naime, prve četiri zemlje sa najvišom prosečnom cenom rada su članice EU, pa bi se deo razlika u prosečnoj ceni rada mogao tumačiti i premijom koja proizilazi iz članstva u EU. Dodatno, regionalne razlike su u izvesnom stepenu i produbljene, naročito ukoliko se porede radnici u najplaćenijim i najmanje plaćenim zemljama. Naime, dok je u prethodnom merenju prosečna cena rada u Hrvatskoj bila za 39,3% niža od prosečne cene u Hrvatskoj, u najnovijem je ta razlika skočila na čak 49,2%. Ovo je, između ostalog, i fundamentalna razlika u odnosu na tradicionalno tržište rada – relativni odnosi se menjaju brzo u kratkom periodu vremena, dok su relativni odnosi na tradicionalnom tržištu daleko stabilniji.
Rast koji je bio (skoro) svuda prisutan Rast prosečne cene rada je zabeležen i kod gig radnika i kod gig radnica u svim zemljama. Jedini izuzetak je Crna Gora, gde je došlo do pada cene rada kod gig radnika od 4,9%. Na nivou regiona, prosečna tražena cena rada gig radnica je porasla za 6,1%, dok je kod gig radnika ona bila 3,6%. Dodatno, razlike se ogledaju i u pogledu dinamike na nivou oba roda. Naime, u većini zemalja je zabeležen rast prosečne cene rada gig radnica po većim stopama nego kod gig radnika. Izuzeci od ovog pravila su Bugarska i Hrvatska gde je stopa rasta gig radnika bila blago viša – za 0,3 p.p. i 0,5 p.p.., respektivno, kao i Mađarska, gde je ona bila značajnije izražena – 4,1 p.p.. Nasuprot tome, brži rast prosečne cene rada gig radnica je bio uporedivog intenziteta u većini zemalja, a izuzeci su Crna Gora – u kojoj je ona bila izrazita (15,7 p.p. je bio veći rast prosečne cene rada gig radnica), Albanija (12,8 p.p.) i, u značajnije manjem obimu, Bosna i Hercegovina (5,8 p.p.). U svim ostalim zemljama, konvergencija je bila daleko slabijeg intenziteta.
Blago smanjenje jaza u traženoj ceni rada među rodovima i blagi rast cene rada gig radnica po satu na 83,3% cene rada gig radnika Uprkos ovakvim tendencijama, razlike na nivou regiona su ostale velike. U tom pogledu, gig radnice, u proseku, traže 4,4 USD manje nego gig radnici, što na mesečnom nivou iznosi, u proseku, više od 750 USD za puno radno vreme. Međutim, i sa ovakvim rezultatom, region spada u najegalitarnije u globalnim okvirima.
Rast jaza u ceni rada sa izuzecima Kombinacija promena relativno malog intenziteta sa donekle divergentnim trendovima na nivou roda dovela je do različitih tendencija kada je u pitanju jaz u ceni rada među različitim rodovima na nivou pojedinačnih zemalja. Promene do kojih su ovakve tendencije dovele su uzrokovale da u Albaniji postoje najegalitarniji relativni odnosi – gig radnice ostvaruju, u proseku, 92,6% prosečne tražene cene rada u odnosu na gig radnike, dok je prilično velika nejednakost zabeležena, ali se i pogoršala u odnosu na prethodno merenje, u Mađarskoj – prosečna cena rada gig radnica je tek na 73,3% prosečne cene rada gig radnika, kao i u Hrvatskoj za koju su nalazi slično – gig radnice, u proseku, ostvaruju tek 76,7% prosečne cene rada gig radnika.

GIG RADNICI U REGIONU

NAJZNAČAJNIJI NALAZI

DOMINANTNE PLATFORME

% GIG RADNIKA PO ZEMLJAMA, OD UKUPNOG BROJA GIG RADNIKA U REGIONU

BROJ GIG RADNIKA NA 100.000 STANOVNIKA, PO ZEMLJAMA

RASPODELA GIG RADNIKA U REGIONU, PO PROFESIJAMA

RASPODELA RADNIKA PO ZEMLJAMA I PROFESIJAMA

RODNA STRUKTURA

CENA RADNOG SATA U US $

_____________________________________________________

PRETHODNI IZVEŠTAJI

KAKO RADI GIGMETAR

KO SMO MI?