Niz povezanih i međusobno uslovljenih trendova i mnoštvo faktora povezanih sa njima, kratkoročnog i dugoročnog karaktera, utiču na aktivnost srpskih gig radnika na globalnim digitalnim tržištima rada.

Srpski gig radnici sve brže napuštaju platformski rad. Stopa odliva je gotovo učetvorostručena u odnosu na majsko merenje. U poslednjih šest meseci njih 13% napustilo je online tržište rada na dominantnoj platformi (Upwork-u).

I zarade u padu. Nakon tri godine kontinuiranog rasta zarada, ovo je prvo merenje u kojem je zabeležen pad prosečne tražene cene rada po satu, iako je bio ograničenog intenziteta – 2,3%, čime su se prosečne zarade vratile skoro na nivo od pre godinu dana.

Manje radnika, manje zarade, i manje mogućnosti za rad. Od 100 aktivnih gig radnika na platformi u trenutku merenja samo njih 39 je imalo radni angažman, što je pad u zaposlenosti od 4 procentnih poena u odnosu na prethodno merenje.

Beograd opstaje, drugi tonu. Danas skoro svaki 42. radnik dolazi iz Beogradskog regiona. Iako na prvi pogled Beograd jača, to je pre svega rezultat pada broja gig radnika u regionima Vojvodine i Južne i Istočne Srbije.

Raste rodna  jednakost, ali pre svega zato što muškarci brže napuštaju digitalno tržište rada. Sada su gig radnice brojnije profesionalnim uslugama, unosu podataka i administrativnim uslugama i pisanju i prevođenju, u profsijama u kojima su do skoro dominirali muškarci.

Kada je negativno (i relativno) negativno.  Rast broja gig radnika u oblastima unosa podataka i administrativnih usluga, uz relativno mali pad u pisanju i prevođenju, povećao je udeo angažmana u najmanje sofisticiranim segmentima tržišta. Istovremeno, najzastupljenije i znanjem najintenzivnije oblasti zabeležile su najveću kontrakciju.

Usporavanje globalne i domaće privrede, uz produbljenu političku nestabilnost i rezultirajuću privrednu neizvesnost, značajno utiče na očekivanja rasta Srbije u 2025–2026, što stvara nepovoljan okvir za tržište rada.

Globalno usporavanje inovacija, pad investicija i geopolitičke tenzije smanjuju tražnju za digitalnim uslugama, što se odražava i na mogućnosti angažovanja srpskih gig radnika.

Srbija ostaje među vodećim zemljama u ponudi digitalnog rada, ali domaća potražnja je niska, čineći razvoj gig tržišta zavisnim od kretanja u SAD i drugim tehnološki naprednim ekonomijama.

Iako digitalizacija i AI generišu rast pojedinih profesija, tržište se sve više polarizuje i nagrađuje radnike sa specijalizovanim tehnološkim veštinama.

Posle više godina ekspanzije, broj gig radnika u Srbiji i njihova angažovanost na platformama beleže značajan pad usled konkurencije, emigracije i konjukture na tradicionalnom tržištu rada.

Rastu preferencije za dugoročnijim angažmanima i veću sigurnost prihoda, dok digitalno tržište ostaje inkluzivno za nove radnike sa adekvatnim veštinama, a udeo žena u radu raste.

Rizici ostaju visoki, posebno zbog spoljnog okruženja, pa će buduća dinamika gig rada zavisiti od razvoja globalne tražnje za radom, razvoju na ključnim tržištima i rasta konkurencije, ali i uslovljena ubrzanim usvajanjem digitalnih veština u Srbiji.

Iako je  do pada populacije gig radnika došlo u svim regionima, podaci ukazuju da su oni koncentrisani u urbanim sredinama – čak 84,9% ove populacije živi i radi u 28 gradova u Srbiji Čak je došlo do inkrementalnog povećanja od 0,8 p.p u odnosu na prethodno merenje, prvenstveno u Beogradu Kombinacija dostupnosti kvalifikovane radne snage, infrastrukturnih uslova i lakša akumulacija ljudskog kapitala, razvijenija društvena mreža jesu odlučujući faktori sve veće aglomeracije gig radne snage. Detaljnije ...

Opšta statistika Najnovije merenje ukazuje na blagi rast broja gig radnika u Beogradu, koji čine 41,7 % ukupne gig populacije, dok je u ostalim administrativnim centrima došlo do blagog pada, pa tako iz Novog Sada dolazi 13,1%, Niša 7,8%, a Kragujevca svega 2,1%..

U 11 gradova Srbije populacija gig radnika prevazilazi udeo od 1%. To su, osim administrativnih centara, Subotica, Pančevo, Kraljevo, Zrenjanin, Kruševac i Leskovac. Novi grad na listi je Čačak, dok je Sombor ispao sa nje.

Administrativni centri i veliki gradovi Podaci iz administrativnih centara na nivou NUTS2 regiona dodatno ilustruju tezu o velikoj koncentraciji gig rada u velikim urbanim područjima. Pritom, promene su inkrementalne prirode – udeo administrativnih centara u četiri makro regiona je ostao nepromenjen – u njima živi 64,8% gig radnika. Međutim, jedino je Beograd zabeležio blagi rast udela, dok su se udeli u ostalim administrativnim centrima smanjili, a najizraženije smanjenje (1 p.p.) je bilo u Nišu.

Trendovi U najnovijem merenju, trend urbanizacije se nastavio, iako umerenim tempom. Populacija gig radnika je povećana skoro 1 p.p. u 28 gradova u Srbiji. Međutim, na nivou pojedinačnih gradova rezultati su mešoviti. U 11 gradova je došlo do pada relativnog udela, dok je u preostalima zabeležen rast, odnosno u Kikindi je situacija nepromenjena. Interesantno je da su se najveće promene odigrale u najvećim gradovima. Naime, Niš je grad u kojem je došlo do najveće kontrakcije udela gig radnika u ukupnoj populaciji – ona se smanjila za 17,1%, dok je u Beogradu blagi rast udela gig radnika u ukupnoj populaciji bio praćen značajno manjom kontrakcijom u njihovom broju (11,5%). Drugim rečima, relativni rast značaja beogradskih gig radnika je posledica izraženije kontrakcije u drugim gradovima u Srbiji.

Rodna struktura i regionalne razlike su pretrpele određene promene, što je uslovljeno različitom kontrakcijom u broju gig radnika i donekle različitom dinamikom na nivou roda. Zajedničko svim regionima jeste pad broja radnika u svakom od njih. Na nivou roda, došlo je do pada broja i gig radnica i gig radnika, sa izuzetkom regiona Šumadije i Zapadne Srbije, gde je broj gig radnica povećan za 3,7%. Međutim, zajedničko za preostala tri regiona je da je pad broja gig radnica svuda bio manji od pada broja gig radnika. Najveću kontrakciju u broju gig radnica je zabeležio region Vojvodine, gde se njihova populacija smanjila za 12,6%, dok je u regionu Južne i Istočne Srbije broj gig radnika smanjen za 18,5%.

Koristeći se taksonomijom oksfordskog OLI Instituta, na graficima je predstavljena distribucija gig radnika prema šest profesija: profesionalnim uslugama; unosu podataka i administrativnim uslugama; kreativnim uslugama i multimediji; marketingu i prodaji; razvoju softvera; i pisanju i prevođenju.

Pad je bio prisutan na nivou svih profesija, međutim, on  nije bio jednako raspoređen. Vrlo skromna promena je zabeležena u oblasti profesionalnih usluga, gde je došlo do smanjenja populacije od 1,8%, dok je u oblasti razvoja softvera populacija smanjena gotovo za 1/5 (18,1%). Najmanje negativni trendovi, čak i rast u oblasti unosa podataka i administrativnim uslugama od 6,1%, zabeleženi su u najmanje sofisticiranim oblastima.

Ovaj trend se može posmatrati i kroz prizmu sve većeg uticaja veštačke inteligencije koja u sve većoj meri supstituiše poslove zasnovane na nižim i srednjim nivoima softverskih znanja. Istovremeno, povećanje neizvesnosti na ključnim tržištima i globalno usporavanje privrednih aktivnosti  dovele su do pada potražnje kompanija za ovom vrstom usluga. Detaljnije ...

Nejednak pad i izuzetak u rastu na nivou profesija Od svakih 100 gig radnika koji su napustili tržište 80 njih je dolazilo ili iz oblasti razvoja softvera ili iz kreativnih usluga i multimedije. Ovakav rezultat je i očekivan, s obzirom da su ove profesije najpopularnije u Srbiji i da je kontrakcija u njima (u proseku 17,5%) bila najsnažnija. Na nivou pojedinačnih profesija, dvocifrenu kontrakciju su zabeležile oblasti razvoja softvera (18,1%), kreativnih usluga i multimedije (16,9%) i prodaje i marketinga (15%), jednocifreni pad je zabeležen u oblastima profesionalnih usluga (1,8%) i pisanju i prevođenju (8,8%).

Promena relativnog značaja različitih profesija Vidljive razlike u padu broja gig radnika na nivou profesija, prouzrokovale su i određena pomeranja kada je u pitanju profesionalna struktura tržišta rada. Kombinovano dejstvo rasta broja gig radnika u oblasti unosa podataka i administrativnim uslugama sa padom u preostalim profesijama, doveo je do relativno izraženog rasta značaja ove profesije, čiji su gig radnici sada treći po brojnosti (sa udelom od 13,2%). Mala kontrakcija u oblasti profesionalnih usluga i relativno manja kontrakcija u oblasti pisanja i prevođenja uslovile su da relativni značaj ovih profesija blago poraste – na 6,5% u prvom slučaju, odnosno 11,1% u drugom. Nasuprot tome, udeo preostale tri profesije –kreativnih usluga i multimedije, i prodaje i marketinga i razvoj softvera je doživeo kumulativni pad od 3,6 p.p., dok su se pojedinačni udeli smanjili na 34,2%, 8,8% i 26,3%, respektivno posmatrano.

Restrukturiranje bez jasnog obrasca Ključno obeležje najnovijeg merenja je odsustvo jasne veze sa promenama iz prošlosti. Naime, ne postoje očigledni trendovi koji bi mogli biti uniformno identifikovani, već je promena rezultat niza spoljnih faktora koji su proizveli nevelike i neregularne, u smeru i intenzitetu, promene na nivou pojedinačnih profesija.

Relativno snažna kontrakcija u broju gig radnika je proizvela relativno snažno povećanjerodne jednakosti. Usled manje kontrakcije među gig radnicama, njihov udeo je povećan na 35,2%. Uprkos tome, Srbija ostaje zemlja sa umereno izbalansiranom rodnom strukturom digitalnog tržišta rada u poređenju sa drugim zemljama u svetu, ali zemlja u kojoj je jaz u participaciji ženske radne snage izražen kada se poredi u odnosu na globalni prosek od 42%. Detaljnije ...

Pad koji je doveo do promena Izražena kontrakcija u broju gig radnika je prouzrokovala vidljive promene kada je u pitanju rodna  struktura na digitalnom tržištu rada. Kontrakcija je bila neravnomerno raspoređena između muškaraca i žena: populacija gig radnica se smanjila za 7,4%, dok je među gig radnicima došlo do velike kontrakcije – od 15,7%. Ovakvi trendovi su uslovili rast udela gig radnica u ukupnoj populaciji – one u najnovijem merenju čine 35,2% gig radne snage, što rast veći od 2 p.p.. Ovakav udeo gig radnica svrstava Srbiju u zemlje sa umereno egalitarnim digitalnim tržištem rada kada je u pitanju participacija gig radnica u zemljama koje se nalaze na uporedivom ili nižem nivou razvoja – ona je upadljivo viša u odnosu na zemlje poput Ukrajine ili Meksika, ali i značajno niža u odnosu na zemlje poput Argentine (65%) ili Južne Afrike (51%).

Ko je napustio tržište? Smanjenje gig populacije je dovelo do izvesnih promena kada su u pitanju proporcije onih gig radnika koji imaju iskustvo u radu na platformama, i onih koji to iskustvo nemaju. Naime, na svakih 100 radnika, sada je 63 onih koji imaju iskustvo u radu na platformama, što je nešto više od 3 p.p. više u odnosu na prethodno merenje Tržište su u nešto većoj meri napuštali oni koji nisu imali iskustva, a trend napuštanja tržišta bio je podjednako prisutan među ženama i muškarcima. Drugim rečima, tržište postaje sve više koncentrisano na iskusne radnike, dok se novi angažmani teže održavaju — bez jasnih rodnih razlika u tom procesu.

Iako su efekti u pogledu smanjenja broja gig radnika u većini profesija i na nivou rodaevidentni, vidljivije razlike su se pojavile u dinamici između muškaraca i žena u pogledu profesionalne strukture. Gig radnice ne samo da su ostale brojnije u oblastima unosa podataka i administrativnim uslugama, već su postale brojnije i u oblasti profesionalnih usluga, što je posledica simultanog delovanja dva trenda: rasta broja gig radnica od 7,7% i smanjenja broja gig radnika od 10,6%.

Jedina profesija u kojoj je zabeležen rast kod rodova je oblast pisanja i prevođenja, ali je i on bio izraženiji među gig radnicama: njihova populacija se uvećala po stopi 4 puta većoj od one među gig radnicima (2,4%). Osim toga, digitalno tržište rada su najčešće napuštali gig radnici u oblasti razvoja softvera (18,8%), dok se najveći broj gig radnica povukao sa digitalnog tržišta u oblasti unosa marketinga i prodaje (16,5%). Detaljnije ...

Rodna ravnopravnost, ali i veliki jaz Različiti pravci kretanja na nivou pojedinih profesija na nivou roda, ali i različiti intenziteti kontrakcije kada je kretanje bilo istog smera, doveli su do balansirane rodne strukture na digitalnom tržištu rada. Broj profesija u kojima dominiraju gig radnice je jednak broju profesija u kojima dominiraju gig radnici. To se ogleda u brojnijoj populaciji gig radnica u tri oblasti: profesionalnim uslugama, unosu podataka i administrativnim uslugama i pisanju i prevođenju, gde je udeo gig radnica 52,6%, 53,8% i 52,5%, respektivno. Nasuprot tome, u preostale tri profesije gig radnici su brojniji, a razlike su daleko izraženije: za 43% u oblasti prodaje i marketinga, 82,8% u oblasti kreativnih usluga i multimedije, dok ih je u oblasti razvoja softvera 7,3 puta više.

Kontrakcija, ali sa nijansama U četiri profesije je zabeležen pad broja i gig radnica i gig radnika. Osnovno obeležje je da je u njima kontrakcija broja gig radnika bila izraženija, sa izuzetkom oblasti prodaje i marketinga. Konkretno, u oblastima kreativnih usluga i multimedije, razvoja softvera i pisanja i prevođenja, broj gig radnika se, u proseku, smanjio za 15,9%, dok je broj gig radnica smanjen za 11,5%. Intenzivnije smanjenje u broju gig radnica u odnosu na gig radnike je zabeleženo u oblasti prodaje i marketinga, gde je kontrakcija među ženskom populacijom iznosila 16,5%, nasuprot 13,9% među muškom.

Odstupanja od trenda koja su zabeležena u najnovijem merenju se odnose na različite pravce promena u preostale dve profesije, kako na nivou roda, tako i u odnosu na preovlađujuće trendove. Jedina oblast u kojoj su zabeležene promene različitih pravca, jeste oblast profesionalnih usluga. Naime, dok je tržište napustio svaki 10 gig radnik, broj gig radnica se uvećao po stopi od 7,7%. To je i dovelo do povećanja brojnosti gig radnica u odnosu na gig radnike u ovoj profesiji u najnovijem merenju. Nasuprot drugačijem pravcu promena u profesionalnim uslugama, isti pravac promena, ali suprotan u odnosu na dominantne trendove je zabeležen u oblasti unosa podataka i administrativnim uslugama. Ovo je jedina profesija gde je i broj gig radnika i broj gig radnica povećan. Pritom, broj gig radnica se uvećao po stopi 4 puta većoj i iznosio je 9,6%. Ovo je, ujedno, i profesija gde je razlika, i apsolutna i relativna, u korist broja gig radnica najveća – njih je za 16% više nego gig radnika, odnosno ima 110 više gig radnica.

Različita rodna profesionalna struktura se ogleda u stepenu koncentracije gig radnika/gig radnica u najpopularnijim profesijama, ali i u različitom relativnom značaju pojedinačnih profesija. U tom pogledu, iz dve najpopularnije profesije među gig radnicima, kreativnim uslugama i multimediji i razvoju softvera, od svakih 10 radnika dolazi njih 7, dok je učešće gig radnika iz preostale 4 profesije ispod 10% po profesiji. Nasuprot tome, među gig radnicama su najpopularnije profesije kreativne usluge i multimedija i unos podataka i administrativne usluge, ali iz ove dve profesije dolazi tek nešto više od polovine ukupnog broja gig radnica.  Kada je u pitanju disperzija gig radnica po ostalim profesijama, ne pojavljuju se velike razlike: nešto ređe su angažovane u oblastima razvoju softvera (9,1%), profesionalnih usluga (9,8%) i prodaji i marketingu (10,2%), a neznatno veća brojnost je u oblasti unosa podataka i administrativnim uslugama (16,5%). Štaviše, kontrakcija je dovela do još veće balansiranosti digitalnog tržišta rada kada je u pitanju profesionalna struktura među gig radnicama, što je pretpostavka i veće stabilnosti udela ženske populacije, pa čak i njegovog rasta, ukoliko se kontrakcija na digitalnom tržištu rada i nastavi i u budućem periodu.

Kumulativni dohodak srpskih gig radnika koji su bili aktivni u najnovijem merenju je dostigao iznos od oko 150 miliona USD. Pritom, blago je povećan udeo u dohotku gig radnica, koje su zaradile 23,6% od navedene sume, što je i dalje značajno ispod njihovog udela u ukupnoj populaciji. Prosečan ostvareni kumulativni dohotak gig radnica iznosi 13,084 USD i manji je za gotovo 40% od istog dohotka kod gig radnika. To, između ostalog, indirektno svedoči i o rodnim nejednakostima koje na digitalnom tržištu rada postoje kada je u pitanju dohodak.Osim toga, ovakav rezultat je, jednim značajnim delom, posledica razlika koje postoje u zaradama tojest trazenoj ceni rada između muškaraca i žena i veće relativne zastupljenosti gig radnika u bolje plaćenim profesijama. Detaljnije ...

Faktori uticaja na agregatne prihode Različiti prihodi između žena i muškaraca su rezultat četiri faktora koja simultano deluju: značajno većeg broja gig radnika od gig radnica, što potencijalno pojačava efekat „pristrasne selekcije“ (tzv. „sorting“ efekat), veće koncentracije gig radnika u bolje plaćenim profesijama, razlikama u zaradama tojest traženoj ceni rada koje su, u proseku, veće kod muškaraca, većoj sklonosti žena da rade sa nepunim radnim vremenom, ali i za nijansu većoj, u proseku, uposlenosti gig radnica (33,9%) u populaciji onih koji su radili u trenutku merenja – faktoru čije je dejstvo suprotno delovanju preostalih faktora.

Nakon usporavanja rasta prosečne tražene cene rada po satu u prethodnih godinu dana, u najnovijem merenju je registrovan njen pad od 2,3%, odnosno za pola dolara. Međutim, kako je pad bio slabijeg intenziteta nego prethodni šestomesečni rast, gig radnici u Srbiji zarađuju i dalje više nego pre godinu dana, a prosečna tražena cena po satu gig radnika u Srbiji iznosi 23,9 USD. Osim toga, uprkos negativnom trendu, gig rad omogućuje zaradu koja je u proseku 4,2 USD iznad nivoa zarade koju bi gig radnici inače prihvatili ili mogli da zarade na drugom mestu. Detaljnije ...

Pad prosečne tražene cene rada po satu Nakon tri godine kontinuiranog rasta zarada, ovo je prvo merenje u kojem je zabeležen pad prosečne tražene cene rada po satu. Međutim, pad je bio ograničenog intenziteta i iznosio je svega 2,3%. S obzirom na visoku neizvesnost u eksternom privrednom, regulatornom i tehnološkom okruženju, ovi trendovi su dominantno određeni faktorima na strani tražnje za radom. Intenzitet uticaja tih faktora je očigledno vrlo snažan, s obzirom da je poništio (očekivani) rast zarada, koji se mogao očekivati usled smanjennja ponude radne snage. Uprkos blagom padu, sa prosečnom traženom cenom rada od 23,9 USD po satu, gig radnici iz Srbije se i dalje pozicioniraju nešto iznad proseka u odnosu na ostale zemlje centralne i istočne Evrope (23 USD), ali su za 13,1% ispod zarade zapadnoevropskih gig radnika (27 USD). Istovremeno,  razlike među profesijama su vrlo izražene.U najgoroj poziciji su gig radnici u oblasti unosa podataka i administrativnih usluga čija je prosečna tražena satnica tek 48,4%  u odnosu na zapadnoevropsku. Suprotno tome, u najboljoj situaciji su gig radnici u oblasti razvoja softvera i profesionalnih usluga koji ostvaruju prosečno 5,5% veću satnicu u odnosu na zapadnoevropske kolege.

Nejednaka dinamika zarada na nivou profesija Odsustvo uniformnih promena na nivou profesija je jedno od glavnih obeležja najnovijih trendova. Drugim rečima, tražene cene rada nisu imale niti isti pravac niti isti intenzitet promena na nivou pojedinačnih profesija. U dve oblasti je zabeležen rast, ali je on bio izrazito mali. Te oblasti su profesionalne usluge (0,8%) i kreativne usluge i multimedija (1,4%). Nasuprot tome, pad je bio u proseku izraženiji, ali je različito pogodio različite profesije. Najveći pad je zabeležen u oblasti pisanja i prevođenja gde je tražena cena rada smanjena za 4,8%, i u oblasti prodaje i marketinga gde je smanjenje iznosilo 3,3%. Umereniji pad zarada je zabeležen u oblastima unosa podataka i administrativnim uslugama (1,4%) i razvoju softvera (1,8%). Povezujući promene u ponudi rada sa kretanjem prosečne tražene cene rada po satu, nameće se zaključak o komplikovanoj mreži uticaja na ishode na digitalnom tržištu rada. Jedan od njih se tiče činjenice da i u uslovima pada prosečnih zarada (iako skromnog), ponuda rada može rasti, kao što je to slučaj sa gig radnicima u oblasti unosa podataka i administrativnim uslugama, čija se populacija povećala. To ukazuje da je poželjnost gig rada određena širim spektrom podsticaja i okolnosti, a koje prevazilaze čisto monetarne podsticaje. U slučaju radnika u oblasti unosa podataka i administrativnim uslugama bitan aspekt privlačnosti digitalnog tržišta rada se sastoji u odsustvo adekvatnih alternativa na konvencionalnom tržištu rada. Međutim, s obzirom da su promene, bilo rast ili pad, bile ograničenog obima, objašnjenja za najnovija kretanja na digitalnom tržištu rada treba tražiti u faktorima koji se nalaze van monetarnih podsticaja, od ličnih preferencija, dostupnosti drugih radnih angažmana, bilo hibridnih ili konvencionalnih, ili samih izazova na digitalnom tržištu rada, koji mogu biti povezani sa neizvesnostima u pogledu obezbeđenja kontinuiranosti poslovnog angažmana, ali i drugim organičenjima koja se pojavljuju kada je gig rad u pitanju.

Divergentni trendovi u odnosu na rod i profesije Ključno obeležje u kretanju prosečnih zarada u odnosu na rod je vidljivo intenzivniji pad prosečne cene rada među gig radnicama (2,6%) u odnosu na gig radnike (1,5%). Međutim, promene su relativno malog intenziteta, ne utičući značajno na ukupne prihode gig radnika. Uprkos većem prosečnom smanjenju tražene cene rada među gig radnicama, u čak tri profesije je  cena povećana – u profesionalnim uslugama 3,8%, unosu podataka i administrativnim uslugama 1,8% i razvoju softvera 2,2%. Nasuprot tome, među gig radnicima je rast tražene cene rada zabeležen u samo dve profesije i, sem toga, bio je, u proseku, slabijeg intenziteta: u kreativnim uslugama i multimediji (3,1%) i prodaji i marketingu (2%).

Između širenja i sužavanja jaza I dok su u prošlom merenju gig radnici u svim profesijama zarađivali više od gig radnica, u najnovijem merenju, usled divergentnih kretanja tražene cene rada na nivou roda po profesijama, u dve profesije je došlo do zatvaranja jaza. Šta više, gig radnice zarađuju čak i više od gig radnika: za 6% u oblasti unosa podataka i administrativnim uslugama i skromnih 1,1% u oblasti pisanja i prevođenja. Iako ne zarađuju više, jaz je anuliran u oblasti profesionalnih usluga, dok je isti smanjen u oblasti razvoja softvera, gde su gig radnice na 71,2% prosečne tražene cene rada kod gig radnika. Jedine dve profesije gde je jaz povećan su kreativne usluge i multimedija gde gig radnice zahtevaju za 6,7% nižu cenu rada po satu, i prodaja i marketing gde je jaz izrazito veliki – njihova tražena cena rada po satu je za čak 34,2% niža nego ona kod gig radnika.

Ko (može da) zaradi koliko? Kombinacija različitih pravaca promena (pad/rast) i njihovog intenziteta (manji/veći), dovela je do toga da se, u proseku, jaz u (traženim) cenama rada po satu povećao, pa tako gig radnice danas ostvaruju 81,6% prosečne cene rada gig radnika nasuprot 82,5% u prethodnom merenju. Međutim, promene u zaradama nisu imale velikog uticaja na životni standard među gig radnicima. Posmatrano na nivou mesečne zarade, pod pretpostavkom da su pojedinci radili puno radno vreme (176 časova mesečno), gig radnici u oblasti unosa podataka i administrativnim uslugama bi bili u stanju da ostvare bruto zaradu od 2.230 USD u toku meseca (1.730 USD neto), što je najslabije plaćena oblast na nivou svih profesija i oba roda. Nasuprot tome, u profesionalnim uslugama, kao najbolje plaćenoj profesiji, gde su zarade muškaraca i žena jednake, prosečna bruto zarada za puno radno vreme u toku meseca iznosila bi preko 5.000 USD (3.840 USD neto). Međutim, velike razlike se pojavljuju u oblastima razvoja softvera i prodaje i marketinga, gde gig radnici u proseku mogu da zarade (neto) nešto preko 1.000 USD, odnosno blizu 600 USD više.

Gigmetar^TM je prvi instrument koji opisuje digitalnu geografiju Srbije i zemalja u regionu u odnosu na rod, zarade i profesije kojima se najčešće bave digitalni radnici. Nastao je kao rezultat napora Centra za istraživanje javnih politika (CENTAR) da osvetli fenomen rada na onlajn platformama.

Centar za istraživanje javnih politika (CENTAR) čini tim inovativnih istraživača i digitalnih entuzijasta koji promišljaju budućnost rada i razvoj digitalne ekonomije u Srbiji i širem regionu jugoistočne Evrope.

Kontakt: gigmetar@publicpolicy.rs